PRESTONIČKI KLUBOVI U NEZAVIDNOJ SITUACIJI Pandemija blokirala celokupno ugostiteljstvo

Pandemija korona virusa ozbiljno je ugrozila celokupni sektor ugostiteljstva. Klubovi, kafići i restorani koji su godinama pokretači razvoja turizma kako u Beogradu, tako i u celoj Srbiji, sada su u nezavidnoj poziciji.

Situacija za ugostitelje trenutno je alarmantna, a ukoliko se ovako nastavi biće ugrožena radna mesta 14.000 ljudi, koliko trenutno radi samo u prestoničkim klubovima, poruka je online panela „HORECA uzvraća udarac – poslovanje ugostiteljskog sektora u doba korone” u organizaciji Coca-Cola HBC Srbija.

“Za ozbiljan biznis, situacija je krajnje nepovoljna. Dozvola za rad klubovima, prema nezvaničnim informacijama, biće data između 5. i 15. juna. Dok se to ne dogodi klubovi nemaju nikakvu motivaciju da otvore svoja vrata”, rekao je Pero Di Reda, suvlasnik nekoliko lokala u Savamali.

Kako je objasnio, zimski klubovi, koji će sa radom tek početi u septembru, trenutno su u najnepovoljnijoj situaciji. Za njih su najvažniji meseci mart i april, kada ljudi najviše izlaze u noćni provod, a toga ove godine nije bilo. “Izostalo je generisanje prihoda u martu i aprilu, a troškovi stižu i nagomilavaju se”, navodi Di Reda.

Kada je reč o letnjim klubovima, njima će u nekom trenutku biti dozvoljeno da primaju goste, ali se postavlja pitanje kako i pod kojim uslovima, kaže on.

Niže cene i interesantniji program

“Letnji klubovi su veliki sistemi koji zapošljavaju puno ljudi i ako tim sistemima ne bude dozvoljno da rade u punom kapacitetu, postavlja se pitanje rentabilnosti i svrsishodnosti u poslu”, navodi Di Reda i dodaje da je u svetu za klubove i barove dozvoljno troje ljudi na jednom kvadratnom metru, dok se ugostiteljima u Srbiji nalaže razmak između gostiju od dva metra, što će znatno doprineti smanjenju kapaciteta gostiju.

Jedan od problema sa kojim se suočavaju skoro svi ugostitelji u u ovom periodu jeste i smanjena kupovna moć velikog broja gostiju. “Sigurno ćemo redukovati cene. Moraćemo da se igramo i učinimo program interesantnijim”, kazao je Di Reda i dodao da je drugi problem to što nema, niti će biti turista. Zbog toga, kako kaže, gube šest meseci do godinu i po dana. “Turisti su bili ozbiljan generator prihoda u klabingu i celom ugostiteljstvu. Sada smo potpuno orijentisani na domaće goste”.

Postavlja se pitanje i šta će biti sa 14.000 ljudi koji samo u Beogradu rade u noćnim klubovima, kazao je osnivač i predsednik Udruženja klubova i noćnih barova u Beogradu, Miša Reljić. Prema njegovim rečima u ovakvoj situaciji nemoguće je raditi.

“Ukoliko ćemo u lokalu od 200 kvadrata moći da primimo 50 ljudi, nemamo nikakvu računicu niti mogućnosti za rad”, kazao je Reljić i dodao da jasna pravila moraju da važe sa sve i da se zaista poštuju.

“U ovom trenutku, velika većina ugostitelja koja je počela da radi ne poštuje ta pravila. Zbog toga, može da nam se dogodi da dođe do drugog talasa epidemije ili da duže traju restriktivne mere, a u toj situaciji klubovi se neće ni otvoriti”, kazao je Reljić.

Vidimo da se ljudi okupljaju  u kafićima, na ulicama, tržnim centrima, prema tome i klubovima treba da bude dozvoljeno da rade. A sa druge strane, oni moraju da se potrude da ispoštuju sve mere države, istakao je Reljić i dodao da zarade ove godine neće biti, a verovatno ni sledeće.

Oporavak hotelskog biznisa za tri godine

U celokupnom sektoru, pored noćnih klubova, čini se da je hotelska industrija najviše pogođena.

“Imamo sreće kada je reč o pravilima, jer većina naših hotela ne radi i verovatno će poslednji izaći iz ove krize zajedno sa noćnim klubovima i manifestacionim turizmom”, kazao je Aleksandar Vasiljević, predsednik UO Poslovnog udruženja hotelsko ugostiteljske privrede (HORES).  

Prema njegovim rečima, predviđanja hotelske industrije su da će se kompletni hotelski biznis, u smislu prometa i posla, povratiti na nivo marta 2020. tek u martu 2023. godine. “Trenutno je situacija alarmantna. Hoteli se otvaraju, ali sobe još niko ne otvara”, kazao je Vasiljević.   

Da je turizam, a samim tim i ugostiteljstvo jedan od najpogođenijih sektora potvrdio je i Bojan Stanić iz sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije (PKS).

“U 2019. godini bilo je 3,7 miliona turista gotovo podjednako raspoređenih na domaće i strane, dok je oko 90.000 ljudi upošljavao sektor turizma”, kazao je Stanić.

Prema njegovim rečima, samo u januaru ove godine, broj dolazaka turista bio je veći za 24 odsto, u februaru za 19 odsto, dok je u martu broj dolazaka turista manji za 56 odsto.

“To govori koliko je ova grana privrede pogođena i koliko zahteva dodatne mere Vlade Srbije”, kazao je Stanić i dodao da će zbog toga PKS do kraja nedelje formirati radnu grupu kako bi se donele dodatne sektorske mere.