Prinosi na državne obveznice u svetu i dalje na niskim nivoima, u Srbiji na solidnom

Prinosi na državne obveznice širom sveta se nalaze na rekordno niskim nivoima, a kod većine dobrostojećih država evrozone su i dalje u minusu. To u stvari znači da bi ulagači čuvanjem obveznica nakon njihovog dospeća dobili manje novca nego što u njih ulože.

“Ovaj svojevrsni paradoks je posledica višegodišnje ekspanzivne monetarne politike glavnih svetskih centralnih banaka i njihovih monetarnih intervencija, koje su poprilično izraubovale osnovne postulate finansijskih tržišta. Recimo, prinos na hrvatske desetogodišnje obveznice je ispod 0,60 odsto, dok je na grčke iznose nešto više od jedan odsto, što najbolje pokazuje koliko je jeftin kapital u trenutnim okolnostima”, kaže za Biznis.rs Nenad Gujaničić, glavni broker u brokerskom odeljenju novosadskog investicionog društva Momentum Securities.

U najnovijem razvoju događaja na domaćem tržištu duga, Republika Srbija je prodala 12-godišnje obveznice sa stopom prinosa od 1,92 odsto, u ukupnom iznosu od milijardu evra. Tom prilikom je ministar finansija Siniša Mali istakao da je veoma zadovoljan odzivom stranih investitora.  

“Naše obveznice su atraktivne stranim investitorima jer nose solidan realni prinos. U uslovima kada brojne obveznice nose minimalni prinos ili je on negativan, investitori se okreću rizičnijim obveznicama”, napominje naš sagovornik, a kao ilustraciju za ovaj primer navodi pad prosečnog prinosa na američkom tržištu “junk” obveznica (visokorizičnih hartija bez investicionog rejtinga) prvi put u istoriji na nivo ispod četiri procenta.

Međutim, pojavljuju se drugačiji tržišni trendovi i na najvećim svetskim tržištima u novije vreme. Primera radi, prinos na desetogodišnje američke obveznice za poslednjih mesec dana ipak je skočio za 0,35 odsto i sada se nalazi na nivou od 1,37 odsto, što je najveći rezultat od proglašenja pandemije naovamo.

U Nemačkoj su desetogodišnje obveznice sa negativnim prinosom od -0,30 odsto, ali to je takođe najbolji rezultat od juna meseca, dok za obveznice iste ročnosti u Sloveniji investitori sada očekuju 0,17 odsto godišnjeg prinosa, što je pomak naviše.

“Visoka inflacija koja bi mogla da se pojavi sa otvaranjem svetskih privreda usled povećane tražnje ugrozila bi realne prinose investitora, pa je logična reakcija bio pad cena obveznica, odnosno rast prinosa. Realan prinos koji investitori ostvaruju je onaj kada se od nominalnog prinosa oduzme inflacija, pa kada su očekivanja za inflaciju povećana, investitori će uvek zahtevati više prinose”, objašnjava Nenad Gujaničić.

Drugim rečima, očekivanja investitora su da će tržišta oživeti u skorije vreme, no kao i po mnogim drugim pitanjima ovih dana, za to je preduslov da se popravi globalna epidemiološka situacija.