Prioriteti pomoć siromašnima i uvođenje globalnog poreza

Ministri finansija zemalja G20 trebalo bi na dvodnevnom online sastanku koji počinje u sredu da podrže povećanje vanrednih rezervi MMF u iznosu 650 milijardi dolara i da produže moratorijum na otplatu duga zemalja u razvoju. Predsedavajuća Italija pozvala je učesnike na blisku međunarodnu saradnju u okviru G20 kako bi se izbeglo da različite faze kampanje vakcinacije u različitim zemljama rezultiraju prekomernim razlikama u ekonomskom oporavku.

Američka ministarka finansija Dženet Jelen (Janet Yellen) najavila je predlog o uvođenju minimalnog globalnog poreza na dobit presuzeća, što je tema koja privlači najveću pažnju javnosti. Ona je predlog obrazložila potrebom da se “osigura da globalna ekonomija napreduje na osovu ravnopravnijih uslova“, što bi pomoglo da se okonča srozavanjem poslovnih standarda koje traje tri decenije.

Očekuje se da će mnoge velike ekonomije pozdraviti njen predlog ukidanja poreskih rajeva na Karibima i u Evropi, kao i ideju poreskog multilateralizma. Tokom protekle decenije sve masovnije izbegavanje poreza na dobit nije naišlo na otpor. Ubrzana globalizacija omogućila je multinacionalnim kompanijama da strahove od dvostrukog oporezivanja zamene radostima dvostrukog neoporezivanja, koristeći utočišta da izigraju sistem, navodi Economist.

Pet najvećih tehnoloških kompanija iz Silicijumske doline platilo je 220 milijardi poreza tokom proteklih 10 godina, što predstavlja oko 16 odsto njihove kumulativne dobiti. Korišćenjem neusklađenosti između poreskih zakona u različitim zemljama, oporezivanje se može značajno umanjiti ili čak izbeći. Zbog sporog napretka razgovora pod pokroviteljstvom OECD o ovom pitanju, neke zemlje poput Velike Britanije uvele su porez na digitalne usluge, na šta je prethodna vašingtonska administracija odgovorila uvođenjem carina uz ocenu da pomenuti porez diskriminiše američko poslovanje.

Pandemija je pokrenula mnoge zemlje da kroz planove povećanja poreza pokušaju da smanje deficite u državnoj kasi i finansiraju programe pomoći pojedincima i preduzećima koji su najteže pogođeni krizom. Ideja o globalnoj minimalnoj stopi poreza tek treba da bude razrađena, kao i njena visina, ali svakako da postoji trend da najbogatiji snose srazmerno najveći teret krize usled pandemije.

Izvršna direktorka MMF Kristalina Georgijeva razgovarala je sa Jelen i Dejvidom Malpasom, predsednikom Svetske banke o ideji da bogatije zemlje obezbede sredstva za vakcinaciju i podsticaje u siromašnim zemljama. Proširivanje rezervi MMF povećalo bi likvidnost za sve članice bez povećanja duga. Produženje moratorijuma na otplatu dugova siromašnim zemljama trebalo bi da oslobodi novac za vakcine i programe finansijske pomoći.