PRIVATIZACIJA ŠTETI BANJSKIM ZDRAVSTVENIM CENTRIMA Uticaj krize tek će se videti naredne godine, kažu iz Udruženja banja Srbije

Jedna od oblasti koja je najpogođenija aktuelnom pandemijom je turizam. O stvarnom uticaju epidemiološke krize na banjski turizam će se više znati u januaru ili februaru iduće godine kada stignu zvanični statistički podaci za 2020.

Za banje se može reći i isto što i za druge domaće destinacije, a to je da je kriza donela i nešto dobro. Onemogućeni da odmor provedu u inostranstvu mnogi turisti su bili „primorani“ da izaberu neku od domaćih destinacija, među kojima su banje bile najatraktivnije.

„Budući da živim u Vrnjačkoj Banji bio sam svedok celodnevne gužve na šetalištu i restoranima tokom jula i avgusta, kao da nema epidemije. Slične informacije su nam stizale i iz ostalih banja. Međutim, veliki broj ‘šetača’ na ulici i po parkovima ne znači i toliko veći broj turista, a pogotovo ne enormno povećan prihod od turizma“, kaže za Biznis.rs, generalni sekretar Udruženja banja Srbije, Vladan Vešković.

Naš sagovornik kaže da će na banjski turizam takođe negativno uticati i ulazak rehabilitacionih centara u sistem Covid bolnica, ali smatra da su zdravstveni radnici u ovim ustanovama  visoko stručni, tako da će brzo prevazići problem prelaska u sistem za koji nisu formirani.

Privatizacija zdravstvenih državnih ustanova nanosi štetu banjskom turizmu

Osim trenutne situacije sa korona krizom banje u Srbiji se susreću i sa brojnim drugim izazovima.

„Problemi sa kojima se susreću banje su brojni i dugotrajni. Oni objektivni su, nažalost, u manjini. Mnogo su brojniji oni subjektivni, izazvani nedovoljnim poznavanjem suštine jedne banje od strane onih koji o njima odlučuju“, navodi Vešković.

Jedan od problema, odnosno zabluda jeste ubeđenje da će se banjski odnosno zdravstveni turizam Srbije značajno unaprediti privatizacijom državnih zdravstvenih ustanova u banjama (RH centri). Od početka priče o tome, Udruženje banja Srbije argumentovano ističe štetu koju bi izazvala eventualna realizacija ovih planova.

„Investicije u banjama u poslednjih desetak godina, a pogotovo u poslednjih pet godina, su očiti dokaz naših tvrdnji. Mislimo na izgradnju novih hotela u Bukovičkoj banji, Vrnjačkoj Banji, Sokobanji … Turistički promet je u ovim mestima značajno uvećan, a da pri tome zdravstvene ustanove nisu privatizovane“, naglašava generalni sekretar Udruženja banja Srbije.

Udurženje banja Srbije 50 godina rešava problem i promoviše banjski turizam

Misija Udruženja ostala je nepromenjena poslednjih 50 godina, odnosno od osnivanja 1970. godine, samo se prilagođavala situaciji u kojoj se nalaze privreda i društvo u celini.

„Udruženje je prošlo kroz različite periode društvenog razvoja naše zemlje, kroz raspad zajedničke države i probleme izazvane razarajućom inflacijom. Prilagođavalo se i opstalo. Zato što su u njemu radili i vodili ga oni koji veruju da se sve može kada se hoće. Ono što je sve ove godine ostalo nepromenjeno u našem programu rada jeste da budemo spona između članova i države. To, pre svega, znači da branimo i odbranimo interese članova, najčešće u domenu legislative i strateških državnih dokumenata“, kaže za naš portal Vladan Vešković.

U tom smislu Udruženje je  uticalo na izmene zakona koji se odnose na turizam i ugostiteljstvo i kao i na podzakonske akte.

Naš sagovornik kaže da su članovi Udruženja posebno ponosni na dugogodišnje članstvo u Nacionalnom savetu za turizam i na rezultate te aktivnosti.

„Direktno smo uticali na korenite izmene u Strategiji razvoja turizma Srbije 2016 – 2025. koje se odnose na status, pa i budućnost zdravstvenih ustanova u banjama. One su godinama unazad smatrane opterećenjem za nacionalni budžet, što je miljama daleko od stvarnog stanja. Rehabilitacioni centri u banjama za 1,5 odsto od sredstava kojima raspolaže Fond zdravstvenog osiguranja Srbije svakog meseca vraćaju na posao 8.000 – 10.000 ljudi“, naglašava Veličković.

Srbija koristi samo pet odsto prirodnog bogatstva

Drugi stalni deo programa rada Udruženja je promocija i zaštita prirodnih i ljudskih (stručnih) resursa kojima Srbija raspolaže, kao i zdravstvenog turizma Srbije.

Naš sagovornik navodi da Udruženje koristi svaku priliku da širokoj javnosti ukaže na činjenicu da se srpska medicina u banjama (belneoklimatologija) razvija više od dva veka, da je srpski banjski turizam jedan od najstarijih u Evropi i da su banje decenijama unazad nedostižne u procentu dolazaka i ostvarenih noćenja domaćih gostiju.

Međutim, Srbija koristi samo pet  odsto prirodnog bogatstva kojim raspolaže hidro-geološki resurs.

„Kada je u pitanju promocija zdravstvenog turizma Srbije, treba reći da smo najveći izlagač na Beogradskom i Novosadskom sajmu turizma“, kaže Veličković i dodaje da treba pomenuti i promociju preventivnih aktivnosti na zaštiti zdravlja naroda.

Prevencija je najefikasnija kada se primenjuju zdrav način života i ishrane.

„S tim u vezi, ako nam epidemiološka situacija dozvoli, za iduću godinu planiramo realizaciju složenog projekta, koji sadrži edukativne trodnevne skupove na šest destinacija u Srbiji“, zaključuje generalni sekretar Udruženja banja Srbije.