Privredna aktivnost u evrozoni najviša u poslednjih 11 meseci

Privredna aktivnost u evrozoni porasla je ovog meseca na najviši nivo u skoro godinu dana, pokazuje poslovna anketa objavljena u četvrtak. Ovaj rast dolazi uprkos teškim američkim tarifama koje i dalje pogađaju nemačku industriju, ali se naziru znakovi njenog oporavka.

Kompozitni indeks menadžera nabavke (PMI), koji meri ukupnu aktivnost u proizvodnji i uslugama u evrozoni, porastao je sa 50,6 u junu na 51,0 u julu. To je najviši nivo u poslednjih 11 meseci i dodatno se udaljilo od granice od 50, koja razdvaja rast od pada aktivnosti, prenosi Euractiv.

Nemačka, kao najveća ekonomija evrozone, nastavila je da beleži rast, iako je tempo blago usporio sa 50,4 na 50,3. Francuska, druga po veličini ekonomija evrozone, zabeležila je najviši nivo aktivnosti u prethodnih 11 meseci, ali je i dalje bila ispod granice rasta, sa rezultatom od 49,6, što ukazuje na kontrakciju.

Analitičari nemačke banke HCOB, koja izračunava PMI indeks zajedno sa kompanijom S&P Global, ocenjuju da ekonomija evrozone postepeno dobija na zamahu, a da Nemačka igra ključnu ulogu u ovom oporavku i da je zajedno s drugim zemljama uspela da nadoknadi slabosti koje dolaze iz Francuske.

Prema mišljenju stručnjaka dodatne američke tarife neće suštinski zaustaviti oporavak nemačke proizvodnje. Oporavku doprinose i nemačka vladina obećanja o velikim ulaganjima, do 1.000 milijardi evra u narednoj deceniji, pre svega u infrastrukturu i odbranu.

Ipak, Trampove tarife na čelik, aluminijum i automobile nanele su velike štete nemačkim proizvođačima, posebno automobilskoj industriji, koja je izrazito zavisna od izvoza i već se suočava sa slabom potražnjom i oštrom konkurencijom kineskih proizvođača električnih vozila.

Situacija u Francuskoj dodatno je zakomplikovana nacrtom budžeta koji je prošle nedelje predstavio premijer Fransoa Bajru (Francois Bayrou). Predlog predviđa smanjenje državne potrošnje za 44 milijarde evra do 2026. godine, što je izazvalo burne političke podele.