PRIVREDNI OPORAVAK SRBIJE Stopa rasta od šest odsto u ovoj godini optimistična, ali dostižna

Srbija je u prošloj godini, prema statističkim podacima, bila najbolja u Evropi po nivou pada BDP zbog posledica korona virusa. Pad od samo 1,1 odsto je, prema procenama analitičara, posledica visoke stope privrednog rasta sa kojom je Srbija ušla u pandemiju, dobrim rezultatima mera Vlade Srbije, još jednoj rodnoj godini u poljoprivredi, ali i činjenici da turizam i druge uslužne grane koje su najviše pogođene korona krizom ne predstavljaju veliki deo bruto društvenog proizvoda zemlje.

Kada se govori o planovima za ovu godinu, sigurno je da će njihovo ostvarenje odlučujuće zavisiti kojom brzinom će biti obuzdana pandemija korona virusa i na koji način će biti implementirana vakcina protiv Covid-19.

Sa druge strane, Srbija u ovu godinu ulazi sa optimističkom prognozom o privrednom rastu od šest odsto, dok su procene međunarodnih finansijskih institucija nešto skromnije. Ograničavajući faktor za visoku stopu rasta je sigurno visoka polazna osnova iz prethodne godine, odnosno mali pad BDP koji je Srbija zabeležila i pored pandemije korona virusa.

Kada se govori o ostvarenju dinamičnog privrednog rasta Srbije u ovoj godini, treba uzeti u obzir da će značajan faktor tog rasta biti rekordna sredstva za kapitalne investicije koje su planirana u budžetu od 330 milijardi dinara, odnosno čak 5,5 odsto BDP. Pokazalo se proteklih godina da su upravo državne investicije u infrastrukturu činile veoma značajan element dinamičnog privrednog rasta Srbije. I ove godine će takav impuls, nesumljivo, doneti nastavak izgradnje autoputa “MIloš Veliki” na deonici Preljina – Požega, nastavak izgradnje Moravskog koridora od Pojata do Preljine, početak izgradnje Fruškogorskog koridora, ali i nastavak izgradnje brze pruge Beograd – Novi Sad.

Značajnu podršku privrednom rastu trebalo bi da da i nastavak dobre dinamike priliva stranih investicija, koje su, istini za volju, u prošloj godini zbog korona krize smanjene za oko 20 odsto. Međutim, i pored toga Srbija je u prošloj godini privukla više od 60 odsto ukupnih investicija na Zapadnom Balkanu. A upravo bi početak rada nekih od velikih stranih investicija mogao da značajno doprinese rastu srpskog BDP ali i izvoza.

Poljoprivreda je velika nepoznanica, kao i uvek u Srbiji, jer mnogo toga zavisi od vremenskih prilika. Naime, poslednje dve godine srpski agrar je rekordnim rezultatima dao značajan doprinos dinamičnom privrednom rastu zemlje. Iako je teško očekivati da će poljoprivreda uspeti da izbaci tri rekordne godine zaredom, ipak ostaje nada da bi srpski agrar i ove godine mogao da značajno doprinese privrednom rastu zemlje.

Srpska ekonomija je uspela da tokom pandemijske prošle godine očuva svoje kapacitete i visok nivo zaposlenosti, što je dobra osnova za povratak na stare staze kada je u pitanju dinamičan privredni rast. Tome je doprineo zaista obiman program pomoći Vlade Srbije od više od 12 odsto BDP, a u pripremi je i novi paket pomoći koji bi trebalo da bude operativan do sredine februara.

Treba istaći i da je Srbija, i pored velikih troškova za program pomoći privredi, uspela da očuva fiskalnu stabilnost, i da je javni dug zadržan na nivou ispod 60 odsto BDP, dok je činjenica da je u drugim zemljama značajno pogoršana fiskalna situacija a posebno nivo javnog duga.

Srbiji će u ovoj godini biti mnogo teže da bude među najboljim evropskim zemljama po stopi privrednog rasta, s obzirom na činjenicu da je mnogo zemalja u prošloj godini ostvarilo veliki pad tako da im je i početna osnova niska, a samim tim i mogućnost za ostvarivanje visokih stopa rasta.

Sa druge strane, Srbija sigurno može da se nada da će biti među prvim zemljama koje će uspeti da se vrate na nivo privredne aktivnosti od pre izbijanja krize zbog pandemije korona virusa.

I naravno, ne treba zaboraviti da su sve prognoze o privrednom oporavku direktno povezane sa brzinom suzbijanja pandemije korona virusa, i uspešnosti implementiranja vakcije protiv Covid-19. I tu su prognoze prilično nezahvalne, iako se svi nadaju da bi ova godina mogla da bude godina ozdravljenja i početka oporavka od najveće zdravstvene i ekonomske krize u moderno doba.