Privrednici podeljeni za uvođenje sankcija Rusiji

Privrednici Srbije podeljeni su u pogledu uvođenja sankcija Rusiji, jedni su „za“, drugi „protiv“, a treći da se izmeri da li Srbija trpi štetu i nakon toga donese odluka, a ne na osnovu toga što predsednik države trpi pritisak Zapada.

Privrednik Zoran Drakulić rekao je za Betu da nije političar i da ne može da odluči da li na zahtev Evropske unije treba uvesti sankcije Rusiji, ali smatra da privreda očekuje od vlasti da obezbedi normalne uslove za poslovanje.

„Privrednici smatraju da država treba da obezbedi uslove za poslovanje, što znači da izvoz teče nesmetano, da se mogu povlačiti sredstva evropskih i američkih banaka. Ako je uslov za to da se uvedu sankcije Rusiji, to je to“, rekao je Drakulić.

Ministar privrede Rade Basta zatražio je u ponedeljak da se ministri u Vladi Srbije izjasne o uvođenju sankcija Rusiji budući da predsednik Srbije Aleksandar Vučić trpi veliki pritisak.

„Naša zemlja već plaća veliku cenu zbog neuvođenja sankcija Rusiji i to postaje neizdrživo. Ja kao ministar privrede da gledam koliki se pritisak vrši na predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a da mi ćutimo, to ne mogu da prihvatim. Zato sam za uvođenje sankcija Rusiji“, rekao je Basta.

Koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić ocenio je da Ministarstvo privrede ne treba da donosi sud na osnovu emocija i pritiska koji trpi predsednik Srbije jer mu je to posao, već da izmeri da li privreda već trpi štetu i kolika je.

„Od septembra prošle godine ima slučajeva da su firme iz Srbije izgubile dugogodišnje poslovne partnere. Posao Ministarstva privrede je da napravi anketu i utvrdi da li ima štete i da li će ona rasti, a ne da preporučuje šta treba uraditi zbog toga što predsednik trpi pritisak“, rekao je Rajić agenciji Beta.

Dodao je da privrednici iz Srbije koji su izgubili partnere iz EU i čije su firme zamenile kompanije iz Rumunije, Bugarske i Hrvatske, kažu da su za raskid poslovnih odnosa dobili obrazloženje da nisu sigurni da li će Srbija ostati na putu integracija sa EU i poštovati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.

Rajić je rekao da se na osnovu argumenata može doneti racionalna, a ne emocionalna odluka. To što su, prema njegovim rečima, neke kompanije iz EU zauzele stav da otkažu saradnju firmama iz Srbije, nije preovlađujući stav i zbog toga treba suditi na osnovu argumenata.

Vlasnik firme Hemotehna iz Subotice Radovan Mijatović rekao je da je Srbija u „neobranom grožđu“ i da je njena privreda okrenuta EU.

„Ako nam EU uvede sankcije zbog toga što Srbija neće da ih uvede Rusiji, nema nam spasa. Ima spasa, ali će se Srbija vratiti 20-30 godina unazad, a to nije perspektiva ni države, ni privrede ni građana“, rekao je Mijatović.

Predsednik Nacionalne asocijacije špediterskih društava i agenata u Srbiji Slavoljub Jevtić, rekao je da Srbija ne treba da uvede sankcije Rusiji jer je i sama iskusila posledice.

„Ne vidim zašto bi sebi nanosili štetu, uvođenjem sankcija Rusiji sa kojom imamo poslovne veze, iako manje nego sa EU. Šta god da uradimo Zapad nam pravi probleme“, rekao je Jevtić agenciji Beta.

Vlasnici više kompanija u Srbiji koje posluju po svetu rekli su da ne smeju javno ništa da komentarišu jer bi to moglo da nanese štetu i kompaniji i brendu i od strane EU i Rusije, pa čak i od zemalja koje se formalno izjašnjavaju kao neutralne.