Privremeno-povremeni poslovi paravan za poslodavce i eksploataciju mladih
AnalizaBiznisBolji posaoSrbijaU fokusuVesti
25.6.2021 15:05 Autor: Marija Jovanović
Mladi, ali i stariji od 30 godina angažovani preko studentsko-omladinskih zadruga na privremeno-povremenim poslovima u najvećem broju slučajeva obavljaju poslove za koje su prekvalifikovani. Kako pokazuje istraživanje UGS Nezavisnost “Nedostojanstven rad preko studentsko-omladinskih zadruga”, oni uglavnom nisu adekvatno plaćeni, njihov rad često je prekovremen, bez prava na godišnji odmor, bolovanje, a nije redak slučaj da na ovakvim poslovima ostanu i više od 10 godina, uprkos zakonu.
“Rad preko zadruga nema karakter radnog odnosa. Zakon o radu kao sistemski zakon koji reguliše oblast radnih odnosa, definiše da poslodavac može za obavljanje privremenih i povremenih poslova da zaključi ugovor sa licem koje je član omladinske ili studentske zadruge u skladu sa Zakonom o zadrugama, prema kom status zadrugara može da stekne lice koje nije mlađe od 18 godina, ni starije od 30 i ono može da obavlja privremene i povremene poslove u skladu sa propisima o radu. Ipak, ono što stvara ogroman prostor za zloupotrebu u ovoj oblasti je neusklađenost opštih pravila zadrugarstva”, kazala je na predstavljanju istraživanja viši savetnik za zakonodavno-pravna pitanja UGS Nezavisnost Dragica Mišljenović.
Kako je objasnila, postavlja se pitanje zbog čega, ako postoji krovni Zakon o zadrugama koji propisuje godine starosti, ima izuzetaka poput lica koja su na ovaj način angažovana, a imaju i više od 35 godina.
“Poslodavcima se to i te kako isplati jer privremeni i povremeni poslovi nemaju karakter radnog odnosa, pa samim tim imaju mnogo manje finansijske troškove nego da zaposle ljude na osnovu ugovora o radu, na određeno ili neodređeno vreme. Kada angažuju takvo lice oni sa njim ugovaraju samo naknadu za rad koja je daleko niža, čak i ispod minimalne zarade u Srbiji. Takva lica nemaju pravo na bolovanje, godišnji odmor i osnovna prava iz radnog odnosa. Poslodavac nema apsolutno nikakvih troškova u slučaju prestanka radnog odnosa, a lica nikakvu radno-pravnu zaštitu. Ako tome dodamo činjenicu da inspekcija rada nema nikakve nadležnosti u ovoj oblasti jer nije reč o karakteru radnog odnosa dolazimo do armije eksploatisanih, mladih, pa čak i starijih ljudi, koji angažovani na privremeno-povremenim poslovima ne ostvaruju prava koja su zagarantovana ustavom i zakonom”, kazala je Mišljenović.
Na terenu situacija katastrofalna
Kada je reč o samoj strukturi ispitanika koji su učestvovali u istraživanju značajan je broj onih koji imaju više od 30 godina, što je iznad propisane regulative. Uglavnom je reč o visokoobrazovanim licima koja u nedostatku adekvatnih poslova prihvataju da budu angažovana na ovaj način. Jedan deo ispitanika rekao je da čak nisu ni članovi studentsko- omladinskih zadruga preko kojih su angažovani.
“Problem je što su oni zaključili ugovor sa firmom koja ih je inicijalno angažovala, a kasnije ih je ta firma prebacila na studentske-omladinske zadruge, a da oni to zapravo nisu znali, već su verovali da su angažovani direktno preko firme”, objasnio je viši savetnik za ekonomska i socijalna pitanja UGS Nezavisnost dr Zoran Ristić.
“Poslovi na kojima su angažovani ispitanici su različiti. Počev od onih koji su angažovani kao operativni radnici u proizvodnji do onih koji su angažovani kao prodavci, konobari, higijeničari, kao agenti, čuvari, portiri, administrativni radnici, ali je bilo i onih koji su na nekim rukovodećim poslovima po osnovu ugovora o privremeno-povremenim poslovima, u menadžerskim strukturama, kao i onih koji su bili odgovorna lica u organizacijama u kojima su angažovani preko studentsko-omladinskih zadruga”, precizirao je Ristić i dodao da je blizu 60 odsto ispitanika angažovano na nižim poslovima u odnosu na kvalifikacije.
Isto tako, ne mali broj lica na privremeno-povremenim poslovima angažovan je u dužem vremenskom periodu, a ne 120 radnih dana, koliko je po Zakonu o radu dozvoljeno. Među njima, bilo je i onih koju su na ovaj način angažovani i više od 10 godina, a zanimljivo je da je jedan broj njih na taj način upravo radio u javnom sektoru.
“Upozoravajuće je da dobar broj ispitanika i onih koji su angažovani preko studentsko-omladinskih zadruga ne ostvaruje prava koja je Zakon o radu definisao. Pre svega kada je reč o ishrani, odnosno, naknadi za topli obrok, gde blizu 80 procenata ne ostvaruje ovo pravo, naknadu troškova prevoza ne ostvaruje blizu 70 odsto ispitanika, dok pravo na dnevnu pauzu nema 32 odsto ispitanika, a sredstva lične zaštite u toku rada 55 odsto ispitanika. Istraživanje je pokazalo da su ova lica angažovana duže u odnosu na redovno radno vreme koje je 40 sati nedeljno, odnosno osam sati dnevno”, istakao je Ristić.
Što se tiče plaćanja, poražavajući je podatak da nisu plaćeni svi radni sati. Dakle 36 odsto ispitanika tvrdi da im nisu plaćeni prekovremeni sati i da se praktično to što rade prekovremeno ne računa u okviru zarade koju je poslodavac u obavezi da uveća, već je to sve uračunato u njihovu osnovnu zaradu.
Zbog katastrofalne situacije na terenu istraživački tim dao je preporuke za rešavanje položaja ljudi angažovanih preko studentsko-omladinskih zadruga. Kako je objasnila rukovodilac Centra za obrazovanje, istraživanje i privatizaciju UGS Nezavisnost dr Marija Martinić, licima angažovanim preko zadruga treba garantovati ista prava kao zaposlenima sa ugovorima kod poslodavaca. Po ugledu na Zakon o agencijskom zapošljavanju neophodno je izmeniti zakonsku regulativu kako bi se licima obezbedila sva prava iz radnog odnosa, uključujući pravo na godišnji odmor i bolovanje.
U UGS Nezavisnost smatraju da je neophodno realizovati i već postojeći zahtev sindikata za ukidanje privremenih i povremenih poslova i dozvoliti radno angažovanje preko studentsko-omladinskih zadruga isključivo mladima i studentima, uz brisanje mogućnosti zadrugarskog rada za lica od 30 do 35 godina.
Takođe, kako je kazala Martinić, važno je obezbediti nadzor zadruga uz veće angažovanje Inspekcije rada, ali je da se obezbedi da zakonski osnov za primenu odredbi o minimalnoj ceni radnog sata i na radno angažovane preko studentsko-omladinske zadruge.