Prof. Stojiljković : Vredi se boriti za primerene minimalne zarade

Evropska komisija najavila je stupanje na snagu Direktive o primerenim minimalnim zaradama. Kada ova direktiva stupi na snagu poslodavci više neće moći svojim zaposlenima da od zarade odbijaju troškove rada poput nabavke opreme za ličnu zaštitu, smeštaja, poslom uslovljene uniforme i druge opreme potrebne za njihov rad.

Sve ovo Evropska komisija planira kako bi pokušala da spreči da zaposleni u državama EU dođu do nivoa primanja koji bi mogli da ih uvedu u siromaštvo. Kriza nakon otpočinjanja pandemije korona virusa ovaj problem dovela je na visoko mesto prioriteta nadležnih u Evropskoj komisiji, jer se pokazalo da je dosta poslodavaca koji su zadržali radnike pokušala da, ipak, na njih prenese i jedan deo troška lošijeg poslovanja.

Minimalnu zaradu, koja iznosi 32.126 dinara, u Srbiji prima oko 370.000 ljudi.

Na pitanje novinara Biznis.rs da li je sindikatima vredna borba za jedan ovakav cilj, kakva je „primerena minimalna zarada“,  prof.dr Zoran Stojiljković, predsednik Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“,  kaže da krizni okvir, kakav sada imamo, zahvaljujući pandemiji korona virusa, otvara određene šanse za promene.

„Važno je za nas da se približimo nekom standardu. Sindikati u Srbiji se trude da za zaposlene u našoj zemlji minimalna cena rada bude izjednačena bar sa minimalnom potrošačkom korpom. Mi smo vodili kampanju ‘Plata za život’ kako bi skrenuli poslodavcima i institucijama pažnju na činjenicu da je za relativno normalan život tročlane porodice potrebno između 90 i 100 hiljada dinara. Da bi se taj iznos dosegao potrebno je da rade bar dva člana domaćinstva. Inače,  plata u tom iznosu je nedosanjani san mnogih u Srbiji“, ističe prof. Stojiljković.

Dodaje da se kod nas i dalje vodi politika jeftine radne snage, te da je oko 40 odsto stanovništva na granici siromaštva.

„U tom smislu, nismo ni blizu toga što se u EU naziva primerenom minimalnom zaradom. Kod nas je još uvek reč o veličini koja je incidentna i ispod je granice siromaštva za tročlanu porodicu u kojoj pretpostavimo da radi jedan. Nejednakosti su sve veće, a ako se nastavi ovim ritmom imaćemo kao efekat da će krizu platiti najsiromašniji“, naglašava prof. Stojiljković.

On ističe i da nisu samo u velikim problemima građani koji rade za poslodavce ili penzioneri, već i oni koji su napravili svoje mikro ili male firme.

„Oni su, takođe, u velikim problemima i u tom smislu, vrlo je važno da država selektivno pomaže baš onima kojima je pomoć neophodna“, ističe prof. Stojiljković i dodaje da postoji mogućnost da dođe do određenih razumevanja položaja onih koji su ugroženi.

„Kako smo stalno pred nekim izborima, a jasno je da osiromašeno izborno telo ne treba previše ljutiti moguće je da do određenih poboljšanja položaja najosetljivijih kategorija pogođenih posebno kovid krizom ipak dođe“, zaključuje prof. Stojiljković.