Profit multinacionalnih kompanija važniji od zdravlja potrošača

Velika Britanija od naredne godine ograničava oglašavanje i promociju hrane i pića sa velikim sadržajem masti, soli i šećera u maloprodajnim objektima u ovoj zemlji.

Nova pravila, koja su osmišljena kao podrška potrošačima u donošenju zdravijih izbora, zabranjuju trgovcima reklame nezdravih proizvoda poput “plati jedan, dobiješ dva” ili “tri proizvoda po ceni jednog”. Na ovaj način nezdravi artikli neće smeti da se prodaju na istaknutim i vidljivim mestima poput kasa ili ulaza.

Novi propisi potrošačima će pomoći i da uštede novac jer, kako pokazuju podaci, ovakav način reklamiranja povećava kupovinu proizvoda za skoro 20 odsto, pa ljudi neretko u hipermarketima pazare proizvode koje uopšte nisu nameravali da kupe.

„Ovom odlukom Velika Britanija pokazala je da je zdravlje stanovništva neprikosnoveno i da je ono na prvom mestu i iznad profita multinacionalnih kompanija“, kaže za Biznis.rs pravni zastupnik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Mladen Alfirović.

Prema njegovim rečima, iako naša zemlja ima zakon o oglašavanju, koji je usklađen sa evropskim, odredbe ovog zakona ne tiču se propisa koji su bitni za zdravlje potrošača, u smislu sastava i svojstva prehrambenih proizvoda.

“Ono na šta smo mi, kao Nacionalna organizacija potrošača godinama ukazivali je da se za početak zabrani prodaja takvih proizvoda u školama i njihovoj blizini jer bi to bio korak ka povećanju zdavlja dece, a samim tim i zdravlja svih potrošača u Srbiji“, navodi Alfirović i dodaje da su oni inicirali ovakve propise, ali da nije bilo sluha za njihovo usvajanje.

Marketinške kampanje vrlo smisleno mame potrošače

Na izbor potrošača i njihove odluke veliki uticaj imaju marketinške kampanje multinacionalnih kompanija, napominje pravni zastupnik NOPS. Promocija, ambalaža i sama pozicija nezdravih artikala koje se često nalaze u vidnom polju, na istaknutim mestima u rafovima i u blizini kasa i te kako mame kupce.

„Iza reklamnih kampanja i svih prodajnih podsticaja stoje čitavi timovi psihologa i sociologa multinacionalnih kompanija koji osmišljavaju marketinške kampanje koje i te kako utiču na izbor potrošača i njihove odluke o kupovini, naročito ako su ti proizvodi istaknuti na vidljivim mestima“, ističe Alfirović.

Tako se, pored rafova sa alkoholnim pićima često nalaze grickalice, poput čipsa i sličnih proizvoda, kojim proizvođači i trgovci vrlo smisleno utiču na izbor kupaca. Isti slučaj je i sa istaknutim artiklima u blizini kasa, koje se nalaze u vidokrugu samog kupca, pa dok čeka u redu on neretko pazari i ono što mu nije neophodno.

Deklaracija proizvoda važna, ali ne i presudna

Da dijetalni i takozvani light proizvodi, koji se često i reklamama preporučuju kao izbor dobrih namirnica, ne znače uvek da je proizvod zdrav, za naš portal potvrđuje i nutricionista Đorđe Pejić.  

“Uprkos tome što su se takvi proizvodi na tržištu pojavili u cilju smanjenja metaboličkih zdravstvenih problema mi i dalje imamo veliki broj ljudi sa povišenim vrednostima šećera u krvi, a tu su i ostali zdravstveni problemi kao što je povišen holesterol i sve češća insulinska rezistencija i policistični jajnici. Zapravo, u takvim proizvodima imamo veće vrednosti stabilizatora i emulgatora na bazi skroba i šećera, te taj proizvod i te kako može nepovoljno da deluje na pomenute metaboličke probleme”, navodi Pejić.  

On podseća, da na tržištu ima više od 50 različitih naziva za razne vrste šećera, pa često na proizvodima stoji da su bez šećera, a zapravo kao zamena su zaslađivači na koje naš insulin i pankreas takođe reaguju.

“Bezglutenski proizvodi koji se ističu kao zdrav izbor za sve pa i one sa dijabetesom ili insulinskom rezistencijom u sebi nemaju gluten, ali imaju i fruktozni kukuruzni sirup ili krompirov skrob ili neke dodatke na bazi pirinča što na kraju bude veći problem nego sam gluten”, objašnjava naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, čitanje deklaracije jeste važno, ali potrošači za to moraju da budu edukovani. “Bitan je sadržaj šećera u namirnicama, a ne samo količina ugljenih hidrata. Važan je i ne samo procenat masti već i odnos zasićenih masti prema ostalim vrstama masti. Takođe, i procenat transmasti koje proizvod čine zdravom ili nezdravom namirnicom”, zaključuje Pejić.