Proizvođači mleka pred bankrotom

Godinama unazad proizvođači mleka imaju problema sa otkupnom cenom i prerađivačima. Njihov rad dodatno otežava slobodan uvoz, poskupljenje sirovina, ali i pandemija koja je uticala na smanjenje potrošnje. Proizvođači poručuju da su pred bankrotom i da je hitno potrebno uvesti vanredne mere u ovoj oblasti, jer su sva ostala sredstva iscrpljena.

Kada je reč o stanju u proizvodnji mleka, predsednica Saveza uzgajivača goveda i predstavnica svih udruženih farmera u Srbiji Sanja Bugarski za naš portal objašnjava da je situacija izuzetno kompleksna i da na samu proizvodnju utiče više faktora – od države, prerađivača ili mlekara, pa do klimatskih uslova. Ipak, najveći problem je poremećaj na tržištu između EU i Rusije, nastao pre šest godina.

“Zbog obostranih sankcija velike količine mleka koje su iz EU odlazile u Rusiju polako su počele da se prelivaju na naše tržište. U tom momentu pala je otkupna cena sirovog mleka i od tada ne možemo da se oporavimo. Već šest godina pokušavamo da podignemo otkupnu cenu, ali nam to ne polazi za rukom”, navodi Bugarski za Biznis.rs.   

Cene pojedinih sirovina skočile za 100 odsto

Kada se izuzmu svi problem koji godinama muče proizvođače, pred bankrot ih je doveo i poremećaj cena žitarica i uljarica na srpskom tržištu.

“Imamo skok cena soje za 100 odsto, poskupeo je i kukuruz. Problem je jer su naši veliki trgovci otkupili robu blagovremeno i sada će da zarade ogroman novac jer mi moramo da kupimo skupu hranu i proizvodimo jeftino mleko. Tako da mi sada imamo proizvođačku cenu koja iznosi 56,6 dinara, a nama mlekare u proseku isplaćuju 30 dinara”, napominje naša sagovornica i dodaje da u ovom trenutku ništa ne pomaže.

“Iskoristili smo opcije svih kredita, kratkoročnih i dugoročnih. Stalno uzimamo kredite za obrtna sredstva i iscrpeli smo sve načine koji mogu da nam pomognu“, poručuje.

Udruženi proizvođači rešenje vide u zajedničkim dogovorima i vanrednim merama u ovoj oblasti koje država mora da uvede.

“Svi u lancu, od proizvođača do trgovinskih lanaca, moramo da sednemo, porazgovaramo i vidimo ko će i koji deo tereta poneti kako bismo preživeli. Nijedan trgovinski lanac, ni mlekara ne posluje sa gubitkom tako da je došlo vreme da se uozbiljimo i nesto uradimo, ali definitivno bez države ne možemo ništa. Naši zahtevi upućeni su prema resoronom ministarstvu, ali i ministarstvima privrede, finansija, trgovine, kao i predsednici Vlade Srbije”, kaže Bugarski.

Mleko među najviše falsifikovanim namirnicama

Na hitnom sastanku svih predstavnika u lancu proizvodnje bilo je reči o problemima prerađivača, koji imaju poteškoća sa plasmanom i viškovima. Kako objašnjava naša sagovornica, zbog pandemije se smanjila potrošnja, nisu radili hoteli, restorani i sada prerađivači imaju velike lagere robe.

Mimo celokupne situacije, u Srbiju se uvozi sve i svašta, kaže ona, i poručuje da dodatni problem predstavlja i to što je mleko među najviše falsifikovanim namirnicama koje su preplavile srpsko tržište i na koje bi stručne službe morale da obrate pažnju.

“Do nedavno smo imali problem da biljnim sirevima. Postavlja se pitanje od koje biljke može da se napravi sir. Ljudi pokušavaju na sve načine da zarade. Jasno je sve kada vidite da kilogram sira košta 300 dinara, onda možete da budete sigurni da to nema veze sa mlekom i sirom jer je za jedan kilogram sira neophodno deset litara mleka i to bez svih ostalih troškova koje prerađivači imaju”, navodi Bugarski.