Proizvodnja cveća unosan posao koji traži velika ulaganja

Proizvođači i prodavci cveća užurbano se pripremaju za 8. mart, kada trgovina i promet značajno rastu.

Zasejane površine pod cvećem i ukrasnim biljem u Srbiji iznose oko 550 hekatra, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. Ipak, nezvanično, one su znatno veće.

“Plantažna proizvodnja se odvija na površini od oko 700 hekatara, mada su zvanični podaci dosta manji, što ukazuje na značajnu proizvodnju u sivoj zoni. Najznačajniji regioni za proizvodnju i uzgoj cveća u Srbiji su u Vojvodini, na severu zemlje, na granici sa Mađarskom, zatim okolina Šapca, zapadno od Beograda, oblast Ljiga, Trstenika i Kruševca, Sremčice, Velike Drenove..,”, kaže za Biznis.rs Danica Mićanović, naučni savetnik Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije (PKS).

Prema njenim rečima, Srbija ima dobre uslove za plantažnu proizvodnju cveća i ukrasnog bilja, usled povoljnih klimatskih faktora i dužine vegetacionog perioda, što ukazuje na potencijale za unapređenje ove privredne grane.

“Površine pod cvećem na otvorenom i u staklenicima imaju trend rasta, ali su neophodni dodatni podsticaji države, modernizacija proizvodnje, nabavka novih mašina i opreme, odnosno tehnička i tehnološka modernizacija, što bi direktno uticala na povećanje obima proizvodnje i proizvodnog asortimana i dovelo i do otvaranja novih radnih mesta i povećanja produktivnosti rada u ovoj visoko intenzivnoj oblasti poljoprivredne proizvodnje”, ocenjuje Mićanović.

Prema ocenama evropskih stručnjaka, Srbija i jug Francuske su najbolja podneblja u Evropi za gajenje ruža, jer imaju skoro identičnu mikroklimu, broj sunčanih dana i kvalitet zemljišta.

“Na osnovu tih faktora Srbija bi mogla da proizvodi zadovoljavajuće količine ruža za sopstveno tržište, a ne da izdvaja znatna sredstva za uvoz cveća”, navodi ona.

Investicije u proizvodnju zahtevaju dosta novca

Uzgajanje cveća je unosan posao, ali traži velika ulaganja. Kako za Biznis.rs navodi Milan Topalović, vlasnik rasadnika Topalović iz Lipolista, za ruže i mali biznis na oko tri ara neophodno je 2.000 sadnica. Ako se uzme u obzir da se jedna sadnica košta jedan evro to je 2.000 evra. I tehnika zahteva ulaganja, pa se za neophodnu pumpu mora izdvojiti oko 4.000 evra.

“U prvoj godini imamo oko 15.000 cvetova i oko 20 centi po cvetu, što je prihod od 3.000 evra, a već u drugoj 6.000 evra, s tim da se prihoduje narednih pet godina”, navodi Topalović.

Sa druge strane, gajenje božura zahteva znatno veća ulaganja, pa je po hektaru neophodno uložiti oko 55.000 evra.

“Za lukovice je potrebno 28.000 evra, zalivni sistem 13.000 evra, za setvu je neophodno uložiti 3.000 evra jer se radi ručno u jesen, đubrivo je na godišnjem nivou 1.000 evra, a tu su i analize zemljišta, nega ako je potrebna, dok se izdanci svake godine skidaju mašinski, a mašina košta 8.000 evra. Na transport odlazi 2.500 evra, dok su prerada i pakovanje sedam centi po biljci, a po hektaru imamo 100.000 biljaka”, kaže za Biznis.rs Jani Bakoš iz kompanije Božur dream doo.

Kada je reč o prihodima, on napominje da ova proizvodnja donosi prihode narednih deset godina i to 25.000 evra po hektaru.

“Nakon toga se reznice mogu prodati, ili podići novi zasad na dva hektara. Tako da je od toga povraćaj oko 1/3 uloženog novca”

Koliko iznosi spoljnotrgovinska razmena?

Prema podacima Privredne komore Srbije, trend potrošnje cveća u svetu i Srbiji je u usponu. Potrošnja raste po godišnjoj stopi od oko 20 odsto, uz promet preko 330 milijardi evra na svetskom, i oko 43 miliona evra na domaćem tržištu.

“Vrednost spoljnotrgovinske razmene cveća i drugog ukrasnog bilja u 2024. godine iznosila je 43 miliona evra (13,4 hiljade tona) od čega je vrednost izvoza iznosila 6,1 miliona evra (2,3 hiljada tona), a vrednost uvoza 36,9 miliona evra (11,1 hiljadu tona)”, kaže Mićanović.

Najznačajnije izvozno tržište cveća i ukrasnog bilja je Evropska unija sa 45 odsto udela u vrednosti od 2,74 miliona evra, zatim Carinska unija sa 32 odsto ili 1,97 miliona evra, zemlje CEFTA sa 17 odsto i 1,1 miliona evra, dok ostale zemlje učestvuju sa šest odsto (284.000 evra).

Trend spoljnotrgovinske razmene cveća i ukrasnog bilja od 2015. do 2024. godine (u milionima evra)

Izvor: Republički zavod za statistiku (RZS)

Najveće učešće u izvozu za 2024. godinu ima grupa živo cveće sa 56 odsto (oko 3,4 miliona evra). U prošloj godini najznačajnije je bilo tržište Holandije sa 480.000 evra, Poljske 408.000, Belorusije 388.000, Crne Gore 388.000, Bosne i Hercegovine 297.000 i Velike Britanije 179.000 evra. Najviše izvozimo ruže, kalemljene ili nekalemljene, za sadnju, ali ih i uvozimo iz Kenije, Etiopije, Holandije…

Prema podacima Privredne komore Srbije, najznačajnije uvozno tržište cveća i ukrasnog bilja za Srbiju je EU sa 76 odsto udela u vrednosti od 28,2 miliona evra. Najveći udeo u uvozu imaju Holandija, Italija, Nemačka i Slovenija.

Uvoz iz ostalih zemalja – Kenije, Etiopije, Ekvadora i Kine u 2024. godini je bio oko 23 odsto, sa oko 8,34 miliona evra.

Najveće učešće u uvozu cveća i ukrasnog bilja ima grupa sadni materijal 37 odsto ukupnog uvoza (13,9 miliona evra), od čega uvoz iz Holandije čini 8,8 miliona evra i to uglavnom sobnih biljaka i orhidaja, zumbula, narcisa i lala.