Projekat ekonomskog državljanstva doneo Crnoj Gori 310 miliona evra

Projekat ekonomskog državljanstva, koji je započet u januaru 2019. godine, do sada je Crnoj Gori doneo 310 miliona evra.

Od ukupne sume, 188 miliona evra nalazi se na posebnom računu (ESCROW), na koji su stranci koji su želeli crnogorski pasoš morali da uplate novac, dok je ostatak prenesen na račune države i investitora koji grade razvojne projekte u oblasti turizma, pokazuju podaci koje je podgorički list Vijesti dobio od direktora Agencije za investicije (MIA) Mladena Grgića.

Država je, shodno odluci o ovom projektu, prihodovala deo novca po osnovu taksi u iznosu od 30 miliona, a do danas ni cent nije iskoristila da unapredi razvoj manje razvijenih opština, kako je bilo planirano, jer nije donela kriterijume za to.

Iz Ministarstva ekonomskog razvoja i turizma najavljeno je da će u narednom periodu sačiniti analize koje će pokazati kako da se najbolje iskoristiti novac za ravnomerni regionalni razvoj.

Iz Ministarstva su naveli i da pojedini investitori, kojima su odobreni razvojni projekti u oblasti turizma u okviru projekta kasne sa radovima, ali ne preciziraju zašto i koji investitori, već će to “biti predmet dalje analize i delovanja”.

Vladin projekat sticanje crnogorskog državljanstva u zamenu za ulaganja u neki od investicionih projekata iz oblasti turizma, prerađivačke industrije i poljoprivrede, po planu je trebalo da se završi po početka ove godine, ali je krajem prošle godine produžen još godinu.

Investitori traže njegovo produženje i u narednoj godini, ali je premijer Dritan Abazović nedavno na jednoj od sednica vlade naglasio da nema produžetka.

Plan je bio da se podeli ukupno 2.000 pasoša.

Evropska komisija (EK) je savetovala Crnu Goru da ukine šemu dodele državljanstva investitorima zbog rizika koje ona predstavlja, kao što su pranje novca, utaja poreza, finansiranje terorizma, korupcija i infiltracija organizovanog kriminala.

Grgić je objasnio da se na ESCROW računu za razvoj manje razvijenih opština opština nalazi 47,8 miliona evra, i još 22,8 miliona evra koji su preneseni na drugi posebni račun za razvoj manje razvijenih opština, a navodi i da novac još nije usmeren na finansiranje konkretnih projekata dok se ne utvrde kriterijumi za to.

”Ukupna suma položena na ESCROW račune za namenu ulaganja u Fond za inovacije je 7,5 miliona evra, dok je po osnovu taksi uplaćeno 30,25 miliona evra. Od početka programa ukupna suma uplaćena investitorima je 62,4 miliona evra, dok je na ESCROW računima položeno za tu namenu ukupno 140 miliona evra”, precizirao je Grgić.

Podaci MIA pokazuju da je ukupno podneto 779 aplikacija za “zlatni pasoš”, od kojih je 166 odobreno zahteva, dok je ukupno 73 odbijeno. Ostali se nalaze u postupku obrade.

Grgić nije precizirao koji je stav MIA po pitanju nastavka ovog projekta, odnosno, da li ga treba produžiti od 1. januara naredne godine.

Iz ministarstva su naveli da je nesporno da projekat ekonomskog državljanstva donosi brojne koristi, ali da je Crna Gora ograničila njegovu primenu do kraja ove godine.

”Imajući u vidu da znatan iznos neiskorišćenog novca može dodatno da doprinese adekvatnom razvoju manje razvijenih opština u saradnji sa drugim relevantnim institucijama ćemo u narednom periodu sačiniti predlog sveobuhvatne analize koja će pokazati najoptimalniji način raspodele novca sa ESCROW računa, a u cilju podsticanja ravnomernog regionalnog razvoja Crne Gore”, navode iz ovog vladinog resora.

Investitori nisu bili zainteresovani da ulažu u projekte prerađivačke industrije i poljoprivrede, već samo u turizam, gde je izvršna vlast odobrila izgradnju 12 hotela – sedam u Kolašinu, po jedan u Žabljaku, Tivtu i Budvi i dva u Baru.

Ukupna ulaganja investitora u ove hotele treba da budu, kako su naveli iz ministarstva, 350,7 miliona evra, a kapaciteti 2.330 smeštajnih jedinica.

Ministarstvo analizira još šest prijava za razvojne projekte u oblasti turizma, od kojih su tri u završnoj fazi.