Put hrvatskih poljoprivrednika u EU nije bio lak

Put hrvatskih poljoprivrednika do Evropske unije nije bio lak. Ova zemlja ušla je u EU 2013. godine. Nekoliko godina pre toga morala je da usklađuje svoje politike sa pravilima EU, a to je isto ono što i Srbija sada radi.

„Ušli smo u jedan voz koji je jurio velikom brzinom. Istom brzinom stizala su i sredstva iz pretpristupnih fondova koje su poljoprivrednici mogli da koriste, a s druge strane otvoreno je veliko tržište bez carinskih ograničenja“‚ kaže Igor Rešetar koji u okolini Zagreba ima farmu krava i bavi se proizvodnjom mleka, piše N1.

Iako je ta grana bila među najpogođenijim, sredstvima iz fondova uspeo je da nastavi poslovanje.

„Finansiranja su počela pre nego što smo ušli u Evropsku uniju. Bilo je teško u početku. Od nas su se tražili nekakvi standardi koje smo morali zadovoljiti. Sama ta gradnja farme bila je finansirana iz nekog takvog fonda, a nakon toga otvarale su se mogućnosti za finansiranje mehanizacije, opreme, robota na farmi…“, navodi Rešetar.

Standardi Evropske unije od njega su zahtevali velika ulaganja kako bi opstao. „Morao sam da preselim farmu neka 23 metra. Zatim da radim novu dokumentaciju za te projekte gde sam potrošio znatan deo sredstava, ali to je taj povrat koji sam dobio pa sam mogao povećati obim proizvodnje i sada imam 77 grla na ovoj farmi“, naveo je Rešetar.

Na pitanje kolike subvencije dobija, Rešetar odgovara da je to teško reći jer postoje subvencije od 100 evra pa na dalje (po kravi).

Polovina poljoprivrednih gazdinstava od ulaska u EU ugašeno

Da ne mogu biti svi pobednici procesa pristupanja EU, ni u procesu poljoprivrede, a ni u drugim sektorima, ukazala je Ružica Gelo, koja je učestvovala u pregovorima sa EU u oblasti poljoprivrede.

Među pobednicima je Damir Mesarić koji se bavi proizvodnjom merkantilnog krompira. Ni za njega, tvrdi, nije bilo lako, ali sredstvima EU unapredio je poslovanje.

„Fondovi su unapredili poljoprivredu, unapredili su čitavu proizvodnju. Bez njih teško bi mi došli do nekih parametara proizvodnje koji su standardi na zapadu. Bilo je jako teško u početku, retki su se odlučivali na to, a danas je to uhodan posao i mi možemo uspešno aplicirati i dobijati ta sredstva“, ukazuje Mesarić.

Ulazak u Evropsku Uniju delu proizvođača u Hrvatskoj donelo je boljitak. Međutim, podaci pokazuju da je gotovo polovina poljoprivrednih gazdinstava od pristupanja EU ugašeno. Oni koji nisu bili spremni da ulože novac ili da se prilagode, svoju proizvodnju su zatvorili, a sada u Hrvatskoj postoji oko 160 hiljada poljoprivrednih gazdinstava.

„Pristupanje EU jedan je od najizazovnijih procesa koji se događa državama kandidatima. On je izazovan zbog toga što se u pravilu moraju promeniti poljoprivredne politike i mora se promeniti način njihovih implementacija. A u isto vreme izazovan je za poljoprivredne proizvođače i predstavnike prehrambene industrije“, kaže Ružica Gelo.

Hrvatska najveći proizvođač kamilice u svetu

Na poljoprivrednoj mapi Evropske unije Hrvatska predstavlja 1,5 odsto proizvodnje. A svoje mesto pronašla je u nekoliko grana.

„Moramo da se specijalizujemo za visoko kvalitetne proizvode i za posebne sektore kojih u Evropi nema. Tako je Hrvatska izuzetno dobra, izvozno usmerena u ribarstvu i u nekoliko grana lekovitog bilja. Najveći ili drugi proizvođač kamilice smo u svetu“, kaže Mladen Jakopović, predsednik Hrvatske poljoprivrede komore.

Takođe, sada su i po vinu poznati, posebno onom iz Istre. U okolini Zagreba čuven je recept za samoborski bermet, čije je ime uvršteno u popis hrvatskih tradicionalnih naziva.

„Isto kao što vi u Srbiji imate bermet i mi u Samoboru pravimo bermet od sredine 18. veka. Koristio se kao jedna vrsta leka za želudac. Uspeli smo da, pre pristupanja Evropskoj Uniji, dobijemo da bermet uz neke druge vinske proizvode bude na listi tradicionalnih izraza za vino i to je bila odskočna daska da dobijemo oznaku porekla“, navodi proizvođač Antun Filipec.

Kao i u drugim granama, njihovoj proizvodnji pomogla su sredstva iz evropskih fondova, ali ni tu nije ostalo mesta za svakoga.

„Kad se javljate na konkurse puno faktora mora da se zadovolji i mi koji nismo tako veliki nama to malo teže ide. Mi smo sada uspeli dobiti nekakve podsticaje za proširenje proizvodnje i za male poljoprivrednike“, kaže Filipec.

Konsultanti neophodni većini poljoprivrednika

Za bolje razumevanje novih propisa i lakše prilagođavanje proizvodnje novonastalim uslovima poljoprivrednici su koristili savete konsultanata, barem deo njih. Kako smo saznali, tamošnji poljoprivrednici nisu dobro gledali na to.

„Ja sam na tome zapravo nakon pristupanja Evropkoj uniji dosta radila. Mi smo osnovali udruženje konsultanata, jer je alokacija na ukupnim fondovima, ne samo poljoprivrednim, povećana za 12 puta. Mi do tada nismo imali razvijen sektor konsultantskih usluga koji bi mogao pomoći poljoprivrednim proizvođačima da sami pripreme projektnu aplikaciju. Moram reći da postoje poljoprivredni proizvođači koji su jako napredni koji mogu to učiniti sami, ali to je izuzetno mali broj“, kaže Ružica Gelo.

Uprkos svemu, danas sa farme Igora Rešetara mleko završava na policama marketa u Hrvatskoj, meso u Austriji, dok za svoj krompir Damir Mesarić gradi novo skladište, baš po propisima Evropske unije

Kada je reč o našoj zemlji, oko pet odsto ukupnog budžetskog kolača Srbije odlazi na poljoprivredu, u prevodu  – oko 400 miliona evra. Takođe, trenutno srpski poljoprivrednici koriste sredstva iz IPARD fondova, kao i sredstva iz Svetske banke.