Računovođama pune fioke računa za gorivo

Zakon o radu propisuje da svaki zaposleni ima pravo na naknadu troškova dolaska i odlaska na posao, u visini cene mesečne karte u javnom prevozu, za slučaj da poslodavac sam ne obezbeđuje prevoz svojim radnicima.

Kada je, na zahtev Gradske uprave Beograda, Ministarstvo finansija, pre dve godine, donelo mišljenje da je poslodavac obavezan da obezbedi verodostojne isprave, na osnovu kojih se dokazuje da je naknada za prevoz utrošena na adekvatan način, računovodstvene službe u mnogim firmama, a posebno računovođe koje rade za mikro i mala preduzeća imale su probleme da objasne zaposlenima šta je, zapravo, neophodno da donesu kako bi im bila isplaćena naknada za prevoz.

“U samom mišljenju koje je tada objavilo Ministarstvo finansija stajalo je da se kao verodostojne isprave mogu smatrati mesečne karte, dnevne karte, račun za gorivo i slično”, objašnjava vlasnik knjigovodstvene agencije “Turudić”, Vera Turudić iz Beograda. Dodaje i da je u decembru iste godine, izmenjen i Zakon o porezu na dohodak građana i u jednoj od odredbi propisano je da se porez na zarade ne plaća na primanja zaposlenog po osnovu naknade dokumentovanih troškova prevoza za dolazak i odlazak sa posla.

“Znam da su mi koleginice koje rade u većim firmama rekle da je menadžment naložio da se, kako bi se izbeglo dodatno administriranje svima kupuju mesečne markice za prevoz. To je izazvalo veliki odijum među radnicima, jer neki od njih dolaze na posao kolima, drugi koriste sve popularnije trotinete ili bicikle. Neki se odlučuju da na posao idu peške. S druge strane, mala preduzeća kojima vodim knjigovodstvo takođe su u problemu. Skupljaju račune, pišu izjave, čuvaju ih, jer ni oni, a ni ja ne znamo kada može doći neka kontrola. Znam da je prava jagma za račune za gorivo sa pumpi”, otkriva Turudić i dodaje da je dodatna administracija neophodna, jer se samo na taj način može osigurati da se na ovaj rashod firme ne plati porez.

Ovo je, inače, i jedna od zamerki iz “Sive knjige” Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj. Oni su, recimo, izračunali da jedan poslodavac koji zapošljava 1.500 zaposlenih i nema filijala, već svi rade u istom prostoru, ima troškove dodatnog administriranja po osnovu dokumentovanja načina dolaska i odlaska na posao, od čak 2,3 miliona dinara godišnje.

“Predlažemo da se u članu 18. Zakona o porezu na dohodak građana izbriše reč ‘dokumentovanih’, kao i da se novim posebnim stavom u okviru tog člana Zakona eksplicitno propiše da poslodavci, ukoliko ne obezbede zaposlenima prevoz , ne moraju posebno da dokumentuju isplaćene troškove prevoza do visine mesečne pretplatne karte javnog prevoza, odnosno do neoporezivog iznosa za prevoz, prema Zakonu o porezu na dohodak građana. Alternativno, smatramo da je neophodno staviti van snage mišljenje Ministarstva finansija iz 2019. godine, a predlažemo izdavanje novog mišljenja kojim bi se precizirala dokumentacija koja se smatra dovoljnom za priznavanje ovih troškova, a koja bi obuhvatila i · evidenciju dolazaka zaposlenih na posao; potvrdu o mestu prebivališta zaposlenog, odnosno lična karta ili izjava o mestu stanovanja, kao i važeći cenovnik javnog prevoza, sa definisanim zonama”, navodi se u “Sivoj knjizi” Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj.

Oni podsećaju i da se naknada troškova zaposlenog ostvaruje  u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, pa stoga evidencija koju poslodavac vodi morala bi se smatrati adekvatnom dokumentacijom o visini stvarnih troškova prevoza zaposlenih.