Rad od kuće, digitalizacija, rast javnog duga…

Šok izazvan korona virusom doveo je do brojnih prilagođavanja u sferi ekonomije – masovno je uveden rad od kuće, digitalizacija je postala široko zastupljena u svim sferama života, javni dug je rapidno porastao, uslužni sektor je doživeo jaku kontrakciju, a proizvodnja je pokazala otpornost. Ipak, najveće šokove je pretrpelo tržište rada, budući da su milioni ljudi ostali bez posla, navodi se u analizi ekonomskih analitičara Katarine Stančić i Miladina Kovačevića, objavljenoj u najnovijem izdanju biltena “Mesečne analize i trendovi” (MAT).

Kako se navodi, u najnovijim projekcijama MMF, procena globalnog rasta za ovu godinu je revidirana naviše za 0,3 procentna poena na 5,5 odsto, dok je globalni ekonomski pad za prošlu godinu revidiran sa – 4,4 odsto na – 3,5 procenata. Optimizam u pogledu oporavka utemeljen je na solidnim pokazateljima iz druge polovone 2020. godine, koji potvrđuju da se ekonomija koliko-toliko prilagodila vanrednim okolnostima. Najveći oporavak zabeležen je u privatnoj potrošnji, dok se investicije još uvek sporo vraćaju u normalu, osim u Kini.

Procene govore da bi započeta vakcinacija, ukoliko se nastavi planiranim tokom, do sredine 2021. godine mogla da dovede do suzbijanja pandemije, a do kraja da 2020. da dovede i do njenog završetka. Kako se ističe, opsežni paketi fiskalne podrške u Americi, Japanu i EU predstavljaju značajnu komponentu oporavka ne samo ovih zemalja, već i njihovih trgovinskih partnera. Prema procenama, svetska trgovina će u 2021. godini ostvariti rast od oko 8 odsto, da bi zatim, u 2022. usledilo blago usporavanje i rast od 6 procenata, dok će inflacija ostati niska – u razvijenim ekonomijama na nivou od oko 1,5 odsto, a u rastućim oko 4 odsto.

Histerezis na tržištu rada

Mnogi ekonomisti očekuju da će tržište rada zbog pandemije doživeti efekat ,,histerezisa” – odnosno situaciju kada privremeni šok proizvede trajne, a ne privremene efekte.

Tržište rada je specifično budući da su troškovi firmi po zaposlenom porasli (zbog rada od kuće i smanjenog plasmana), porudžbine smanjene, obim proizvodnje sužen, trgovina prepolovljena – tako novog zapošljavanja najverovatnije još dugo vremena neće biti. I pređašnje krizne epizode potvrđuju da je tržište rada posebno osetljivo na jake šokove i da mu treba par godina da se vrati u stanje pre krize. Prisutna je ne samo nezaposlenost, već i masovna podzaposlenost (situacija u kojoj zaposleni radi manje sati nego što želi i može), a pojedine grupe su posebno ugrožene: radnici sa nižim stepenom obrazovanja, mladi, žene, zaposleni u uslužnom sektoru.

Na dugi rok, ove anomalije predstavljaju ozbiljnu pretnju za potencijalnu ponudu rada jedne zemlje, naročito ako se uzme u obzir i onlajn nastava i zatvorene škole, iz kojih će izniknuti generacija učenika oštećenih u pogledu kvaliteta usvojenih znanja i veština, navodi se u analizi.

Procene govore da bi pandemija korona virusa mogla da dovede i do kraja ere ekspanzije globalnih vrednosnih lanaca, koji su u periodu od 1990-2008. Činili čak 60 odsto svetske trgovine. Njihova ekspanzija je prekinuta sa pojavom ekonomske krize iz 2008. godine, a kao neposredni uzroci navode se ogromna zaduženost Evropske unije i, u najvećoj meri, eskalacija neizvesnosti u svetskoj ekonomiji. Slično tadašnjem trenutku, procenjuje se i da je epidemija korona virusa izazvala trajni skok neizvesnosti koji će, pored drugih faktora, neminovno uticati na redukciju globalnih vrednosnih lanaca.

Očekuju se i efekti pandemije na strani ponude i tražnje. Na strani tražnje, budući da je epidemija dovela do masovnih otkaza, prilagođavanja se odvijaju preko povećane štednje i smanjene potrošnje domaćinstava i firmi. Na strani ponude, epidemija je redukovala obim radne snage, produktivnost i obim proizvodnje. Istovremeno, zbog povećanih troškova i neizvesnosti u pogledu plasmana, postalo je skupo i neodrživo izmeštanje proizvodnje u nerezidentne zemlje. Takođe, očekuje se da će u skorijoj budućnosti doći do protekcionizma i skoka carina, što organizovanje proizvodnje u više zemalja čini još komplikovanijim i skupljim. U javnosti se već spekuliše da mnoge razvijene firme razmatraju i započinju proces vraćanja proizvodnje u matičnu zemlju, uz povećanu automatizaciju (posebno u automobilskoj industriji).

Rad od kuće

Procenjuje se da je oko 40-70 odsto zaposlenih u Americi i Evropi za vreme epidemije radilo od kuće. Virtuelni sastanci su zamenili debate uživo, omogućeni su pristupi bazama na daljinu, instalirani su novi softveri koji omogućuju ovakvu vrstu rada, a menadžeri i zaposleni su se relativno brzo adaptirali na nove organizacione promene i izazove. Ako bi se poslodavci posle pandemije opredelili za zadržavanje televorkinga (sinonim za rad od kuće), kao znatno jeftinije opcije, to bi moglo otvoriti jednu potpuno novu eru dehumanizovanog proizvodnog procesa. U post-pandemijskom periodu ovo će svakako biti izazov, budući da poslovni kancelarijski prostor nije jeftin, pa će se poslodavci u jednom momentu svakako morati odlučiti za metod rada. U stručnoj javnosti se spominje „hibridni“ način rada, koji podrazumeva kombinaciju rada u kancelariji i rada od kuće.

Najveći gubitnici korona krize

Ako se realizuju pretpostavke da će se proizvodnja premestiti iz siromašnih u bogate zemlje, onda će svakako najveće gubitke pretrpeti te zemlje iz kojih je proizvodnja izmeštena. Na primer, Kina i Istočna Evropa su regioni koji su najviše participirali u globalnim vrednosnim lancima, a ujedno, zbog blizine razvijenim zemljama, ovo su najatraktivniji regioni za strane investitore. Imajući u vidu da je proizvodnja za vreme epidemije uspela da se održi na zadovoljavajućem nivou, za razliku od usluga, sva pažnja ekonomskih subjekata biće usmerena na održavanje ovog trenda. Korona je samo ubrzala velike reorganizacone promene u svetskoj ekonomiji, započete za vreme svetske krize iz 2008.

Prema nekim analizama, ovako krupne promene smanjuju verovatnoću „V“ oporavka, premda MMF I OECD predviđaju za 2021. taj scenario, najverovatnije zbog sličnog iskustva posle finansijske krize iz 2008, kada su se globalni vrednosni lanci relativno brzo oporavili. Međutim, ova kriza je drugačija i firme će samo nastaviti još bržim tempom procese vraćanja proizvodnje u matične zemlje, što će izazvati kontrakciju globalnih vrednosnih lanaca.

Ono što je izvesno je da će u narednom periodu doći do rasta štednje iz predostrožnosti, ali i do daljeg pada investicija, takođe iz predostrožnosti i zbog neizvesnosti u pogledu budućih kretanja. Zbog većih rizika i cena zaduživanja će na dugi rok biti veća, pa će tako finansijski kapital biti teže dostupan. Pandemija će smanjiti realni rast BDP za oko 3 procentna poena u periodu 2020-2021.

Kako se procenjuje, najveću kontrakciju pretrpeće Amerika i Velika Britanija, dok Kina ima daleko veće šanse da se oporavi najbrže. Zbog povezanosti s Kinom i region rastućih ekonomija Azije doživeće brži oporavak, dok će druge rastuće ekonomije (Turska, Saudijska Arabija, Južnoafrička republika) najverovatnije proći kroz ozbiljnu kontrakciju tokom 2021. godine, navodi se u analizi.