Rast cena ne znači i kvalitetniju uslugu komunalnih preduzeća

Dodatni udar na kućni budžet građana je povećanje cena komunalnih usluga koje su lokalne samouprave u pojedinim gradovima kao što su Niš, Novi Sad, Sombor, Valjevo, Leskovac i Kragujevac već usvojile.

Tako će širom Srbije poskupeti odvoženje smeća, snabdevanje vodom i gradski prevoz, a prema pisanju lokalnih medija neke od ovih usluga biće skuplje i za 30 odsto.

Predsednik Upravnog odbora Poslovnog udruženja komunalnih preduzeća Lazar Krnjeta za Biznis.rs konstatuje da je bilo očekivano da će komunalne usluge poskupeti prateći trend povećanja cena energije.

„Sva pitanja cena komunalnih usluga kalkulišu se na nivou lokalnih samouprava koje su ključne u donošenju odluka. Do različitog procenta povećanja dolazi jer pojedinačni troškovi utiču na odluke, navodi Krnjeta.

Stav Udruženja je da cene treba korigovati ne samo da bi se pokrili tekući operativni troškovi, već i da bi se obezbedila sredstva za ulaganje i obnavljanje komunalne infrastrukture.

„Prema našoj proceni, cene električne energije učestvuju 15-16 odsto u ukupnim troškovima proizvodnje i distribucije vode“, prenosi Krnjeta.

Zakon prepoznaje ukupno 14 komunalnih usluga, a pod osnovnim se smatraju usluge vodovoda, kanalizacije i odnošenja smeća i upravljanje otpadom. Svaka od tih delatnosti ima svoje troškove koje je neophodno pokriti kako bi se obezbedio kontinuitet njihovog obavljanja.

„Sistemi su na lošem nivou, čak i u poređenju sa zemljama okruženja, jer se vodila pasivna politika cena i održavanja. Investicioni ciklusi u komunalne sisteme su zaboravljeni i to ima svoje opasnosti. Povećanje cena ne znače i direktno bolju uslugu komunalnih službi, jer je u svakom sistemu potrebno rešiti prvo tekuće probleme kako bi se došlo do kvalitetnije usluge. Neophodni su stabilizacija sistema i investiciona ulaganja. Građanima nije prijatno kada se najavljuju nove cene i svakako žele da za svoj novac dobiju kvalitetnu uslugu i oni ne treba da obraćaju pažnju na probleme u funkcionisanju preduzeća“, objašnjava Krnjeta.

On kaže da je teško održivo poslovanje bez gubitaka u inflatornim kretanjima i da efekat poskupljenja iskazan u procentima zvuči zastrašujuće. Takođe se slaže da su pojedine samouprave po inerciji donosile odluke o povećanju cena kao što je bio slučaj sa parkingom u Nišu.

„Povećanje cena u paketu, kao što je primer parkinga u Nišu, otvara sumnju u dobre namere jer je izvesno da se ne radi o pokriću troškova. Parking zarađuje, on je profitabilan za razliku od ostalih komunalnih delatnosti. Ali poskupljenje ima smisla ako se zarađeni novac usmeri u obezbeđivanje novih parking mesta, održavanje postojećih i izgradnju garaža“, ocenjuje Krnjeta.

Naš sagovornik tvrdi da je u kalkulacijama jasno iskazano da ukupan trošak komunalnih usluga mora biti usklađen sa zaradama stanovništva.

„Po našim procenama, kada se radi o cenama vode, kanalizacije i odnošenja smeća još uvek smo daleko od granice praga pristupačnosti, jer je ukupan trošak usklađen sa kupovnom moći stanovništva. Pristupačnost se meri u odnosu vrednosti prosečnog računa i prosečne neto zarade u posmatranoj lokalnoj samoupravi. Granice koje smo publikovali su tri odsto za vodu, dva odsto za kanalizaciju, 1,5 odsto za smeće i najava povećanja cena je daleko od toga“, konstatuje Krnjeta.

On očekuje da će u Beogradu izvesno doći do rasta troškova na upravljanju otpadom jer se prelazi na nova rešenja koja više koštaju. Ekološko uređenje ove oblasti u skladu sa svim standardima zaštite životne sredine traži nova sredstva.