RAST JAVNOG DUGA U EVROPI U PRVOM KVARTALU 2020. Zaduženost u Evrozoni 86,3 odsto BDP

Javni dug država Evrozone na kraju prvog kvartala 2020. godine dostigao je 86,3 odsto, dok je na kraju četvrtog kvartala 2019. bio 84,1 odsto. Rast javnog duga objašnjava se kao posledica uvođenja mera zaštite od pandemije Covid-19 u Evropi tokom prvog kvartala ove godine, saopštio je Eurostat.

Kada je reč o celoj EU javni dug se u istom periodu povećao sa 77,7 odsto na 79,5 odsto. U poređenju sa prvim tromesečjem 2019. javni dug u Evrozoni opao je sa 86,4 na pomenutih 86,3, a u celoj EU sa 80,0 odsto na 79,5 odsto.

Uticaj epidemioloških mera i politička reagovanja na krizu, prema očekivanjima biće u potpunosti vidljiv u statističkim pokazateljima za drugi kvartal 2020. godine.

Na kraju prvog kvartala 2020. dužničke hartije od vrednosti predstavljale su 80,9 odsto duga u Evrozoni, kao i 80,6 odsto duga u EU. Krediti su iznosili 15,5 odsto duga u Evrozoni, odnosno 15,9 odsto u EU, a valute i depoziti 3,5 procenata u Evrozoni i 3,4 odsto u EU.

Zbog vladinih učešća u finansijskoj pomoći u državama članicama EU registrovana su međuvladina pozajmljivanja (IGL). Udeo IGL kao procenat BDP na kraju prvog tromesečja ove godine u Evrozoni  iznosio je 1,9 odsto, a u EU 1,6 procenata.

U poređenju sa četvrtim kvartalom 2019. godine, 24 od 27 država EU zabeležile su porast javnog duga prema BDP u prvom kvartalu 2020. Najveća povećanja duga registrovana su u Belgiji (5,7 odsto), Finskoj (4,9), Sloveniji (3,5), Španiji (3,4) i Francuskoj (3,1). Najviši pad javnog duga u odnosu na BDP ostvarila je Litvanija – 3,0 odsto.