RAST ŠTEDNJE GRAĐANA U HRVATSKOJ TOKOM KORONA KRIZE Štednja dostigla 28,8 milijardi evra

Prema podacima Hrvatskog udruženja banaka (HUB) i Hrvatske narodne banke (HNB), štednja građana u hrvatskim bankama u julu dostigla je nivo od 217,8 milijardi kuna odnosno oko 28,8 milijardi evra, što je za oko šest milijardi kuna (odnosno oko 793 miliona evra) više nego na kraju prošle godine prenosi portal Index.hr.

Ekonomisti povećanje štednje objašnjavaju klasičnim obrascem ponašanja građana tokom kriznih vremena. Isto tako, država je svojim merama obezbedila stabilnost plata, zaustavljeni su i izvršni postupci, dok su moratorijumi na kredite dodatno povećali likvidnost građana. Isto tako, tokom krize, građani su novac trošili uglavnom za najosnovnije potrebe.

Analiza HUB pokazuje da štednja u Hrvatskoj nastavlja rast po godišnjoj stopi od četiri odsto, dok se povećava i udeo štednje u BDP. Krajem prošle godine ukupni štedni ulozi u bankama činili su, prema podacima HUB i HNB, oko 53 odsto hrvatskog BDP, dok u HUB očekuju da će depoziti građana ove godine preći iznos od 60 odsto BDP, ali ne samo zbog rasta štednje već i zbog privrednog pada.

Kako se ističe, rast štednje ukazuje i na nedostatak investicionih prilika u Hrvatskoj. Naime, građani koji raspolažu viškom novca sredstva uglavnom usmeravaju u klasičnu štednju u bankama ili u kupovinu nekretnina, dok se za investiranje u hartije od vrednosti, na primer, malo ko odlučuje.

Isto tako se konstatuje da se nastavlja smanjivanje učešća devizne štednje u ukupnoj štednji. Tako su na primer 2016. godine devizni depoziti činili skoro 73 odsto ukupnih štednih uloga u Hrvatskoj, a krajem prošle godine nešto više od 63 odsto. Krajem jula 2020, udeo deviznih u ukupnim depozitima građana smanjen je na 62,5 odsto.