Rast tržišta nekretnina donosi i viši porez na imovinu

„Skok cena nekretnina svakako jeste primarni razlog za povećanje poreza na imovinu, pre svega imajući u vidu činjenicu da visina poreske obaveze zavisi isključivo od nekoliko faktora: prosečne realizovane cene kvadrata u odgovarajućoj zoni, korisne površine, starosti objekta i na kraju poreske stope“, kaže za Biznis.rs direktor sektora za poreze konsultantske kompanije BDO Uroš Preočanin.

Naš sagovornik ističe da prosečna realizovana cena kvadrata svakako čini jedan od ključnih elemenata koji mogu drastičnije varirati usled fluktuacije realizovanih cena nekretnina. Isto tako, starost objekta igra značajnu ulogu s obzirom na to da osnovica za oporezivanje može biti umanjena i do 40 odsto na ime amortizacije.

Jasno je da će osnovica za obračun poreza na imovinu za većinu poreskih obveznika u 2022. godini biti uvećana, jer gotovo da nema sredine u Srbiji u kojoj nije zabeležen skok cena kvadrata. Cene nekretnina u Srbiji porasle su u proseku za oko 15 procenata.

„Svakako da su u fokusu veći gradovi u Srbiji u kojima je gradnja novih stambeno-poslovnih objekata intenzivirana u prethodnom periodu, odnosno u kojima iz godine u godinu cena kvadrata beleži permanentni rast. Pre svega se ovo odnosi na velike gradove poput Beograda, Novog Sada i Niša kao najveće poslovne centre. Naravno, tu su i drugi faktori koji mogu uticati na tržišnu cenu nepokretnosti, kao što je izgradnja infrastrukturnih objekata. Primer može biti realizacija projekta Moravskog koridora koja je značajno uticala na povećanje tržišne vrednosti nepokretnosti u Kruševcu i nekim drugim gradovima„, precizira Preočanin.

Koliko će porez na imovinu biti uvećan za sada je neizvesno, jer lokalne samouprave još uvek nisu usvojile odluke o prosečnoj ceni kvadrata, ali ono što je izvesno je da bi ovi dokumenti trebalo da se razmatraju do kraja novembra ili početkom decembra. Doduše, neki gradovi i opštine su već uradili predloge osnovice, poput Niša i Kragujevca, ali oni još uvek nisu usvojeni.

„Shodno relevantnim odredbama Zakona o porezima na imovinu, jedinicama lokalnih samouprava data je nadležnost administriranja i utvrđivanja poreza na imovinu, uz poštovanje jasnih pravila definisanih ovim Zakonom. Ipak, jedinica lokalne samouprave ne može direktno uticati na visinu poreske osnovice, odnosno osnovica je primarno izložena tržišnim kretanjima i realizovanim prometima nepokretnosti posmatrano na nivou poreskog perioda“, objašnjava Uroš Preočanin.

On dodaje da sa druge strane, ukoliko imamo situaciju da je povećanje cena prometovanih nepokretnosti dovelo do povećanja osnovice za oporezivanje, jedinica lokalne samouprave ima pravo i mehanizam minimiziranja ovakvog efekta kroz direktno umanjenje stopa poreza na imovinu (što je i zakonom dozvoljeni mehanizam, odnosno zakonom je propisana isključivo maksimalna poreska stopa, a jedinicama lokalne samouprave ostavljeno je diskreciono pravo propisivanja niže poreske stope).

Svaka lokalna samouprava donosi odluku o porezu na imovinu, i to u zavisnosti od proseka vrednosti nekretnina u transakcijama u periodu od 1. oktobra 2020. godine do 30. septembra 2021. godine.

„Što se tiče samog povećanja poreza na imovinu, u ovom trenutku nezahvalno je dati procenu ne uzimajući u obzir detaljne analize cena prometovanih nepokretnosti u prethodnih 12 meseci“, zaključuje Preočanin.