RASTE BROJ PROIZVOĐAČA ORGANSKE HRANE U SRBIJI Tržište i dalje okrenuto izvozu, samo jedan odsto proizvoda završi u rukama domaćih kupaca

AgrobiznisBiznisSrbijaVesti

19.1.2021 10:41 Autor: Ljiljana Begović

RASTE BROJ PROIZVOĐAČA ORGANSKE HRANE U SRBIJI Tržište i dalje okrenuto izvozu, samo jedan odsto proizvoda završi u rukama domaćih kupaca RASTE BROJ PROIZVOĐAČA ORGANSKE HRANE U SRBIJI Tržište i dalje okrenuto izvozu, samo jedan odsto proizvoda završi u rukama domaćih kupaca
Ako je pandemija virusa Covid-19 bilo šta dobro donela, to je aktuelizacija tema kao što su zdravlje, zaštita životne sredine i klimatske promene. Kada... RASTE BROJ PROIZVOĐAČA ORGANSKE HRANE U SRBIJI Tržište i dalje okrenuto izvozu, samo jedan odsto proizvoda završi u rukama domaćih kupaca

Ako je pandemija virusa Covid-19 bilo šta dobro donela, to je aktuelizacija tema kao što su zdravlje, zaštita životne sredine i klimatske promene.

Kada je reč o Srbiji i proizvodnji organske hrane pandemija nije imala skoro nikakvog uticaja.

„Još uvek ne postoje sređeni statistički podaci za 2020. godinu koje vodi Ministarstvo poljoprivrede, tako da ne možemo sa sigurnošću da kažemo koliko je pandemija uticala na proizvodnju. Međutim, po našim saznanjima ima proizvođača koji su tokom 2020. godine započeli organsku proizvodnju, čak i dosta onih koji su proširili površine“, kažu za Biznis.rs iz Nacionalnog udruženja za razvoj organske proizvodnje „Serbia Organica“.

U 2019. godini, u našoj zemlji najviše se gajilo organsko voće (najviše maline, jabuke, šljive), zatim žitarice (pšenica, kukuruz), industrijsko  (suncokret, soja) i krmno bilje. Površine pod organskom proizvodnjom povrća, lekovitog i aromatičnog bilja su i dalje izuzetno male.

Čovek na pijaci
Foto: Tanjug

Regionalna zastupljenost biljne organske proizvodnje u 2019. godini pokazuje da su vodeći regioni Vojvodina i Južna i Istočna Srbija, sa  skoro istim brojem hektara (8.470 i 8.440 ha). Proizvodnja u ova dva  regiona čini skoro 80 odsto površina na kojima se obavlja biljna organska proizvodnja u Srbiji. Zatim sledi Region Šumadije i Zapadne  Srbije, koji čini udeo od  20,27 odsto, dok je udeo regiona Beograda zanemarljiv u učešću površina pod organskom biljnom proizvodnjom.

„U poslednjih pet godina ukupan broj organskih proizvođača u Srbiji se povećao za više od 2,5 puta, a u 2019. zvanično je bilo  6.262 proizvođača koji se bave proizvodnjom organske hrane u našoj zemlji“, kažu iz Serbia Organica.

Foto: Pixabay.com

Organska proizvodnja u Srbiji je najvećim delom okrenuta izvozu. Proizvodnja za izvoz mora da bude sertifikovana u skladu sa zahtevima tržišta. Sertifikaciona organizacija takođe mora da bude akreditovana prema zahtevima standarda i regulativama  zemlje u koju se izvozi.

„Procena je da se svega jedan odsto organski proizvedene hrane proda na domaćem tržištu. Srbija trenutno izvozi 99 odsto organski proizvedene hrane, a tražnja za određenim proizvodima premašuje ponudu. Određen broj naših preduzeća veoma je uspešan u plasmanu organskih proizvoda na inostranom tržištu sa jedne strane, međutim potencijal koji Srbija ima u pogledu izvoza organskih proizvoda nije dovoljno iskorišćen“, navode iz Serbia Organica.

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.