RASTE JAVNI DUG CRNE GORE Sledeće godine će premašiti četiri milijarde evra

Javni dug Crne Gore, koji uključuje dug države i lokalnih samouprava, naredne godine će preći četiri milijarde evra, pokazuju projekcije iz dokumenta Smernice makroekonomske i fiskalne politike za period 2020-2023.

Prema podacima Ministarstva finansija, na kraju marta državni dug je iznosio 3,3 milijarde evra, ali će se do kraja ove godine uvećati na 3,7 milijardi evra, dok će naredne godine porasti na 3,96 milijardi evra. U istom periodu dug opština je projektovan na 90 miliona evra od ove do kraja 2023. godine.

Tako će javni dug Crne Gore na kraju ove godine iznositi 3,8 milijardi, dogodine 4,052 milijarde, 2022. godine 4.055 milijardi, dok u Vladi projektuju da će 2023. godine pasti na 3.956 milijardi evra.

U dokumentu, koji je Vlada na čelu sa Duškom Markovićem, usvojila navodi se da se u 2020. godini očekuje značajno povećanje duga usled povećanih kreditnih aktivnosti, uzrokovanih pandemijom korona virusa i uvođenjem mera zaštite stanovništva od širenja zaraze, kojima su obustavljene gotovo sve privredne aktivnosti, što je uticalo na značajno smanjenje budžetskih prihoda. To je dovelo, da se rebalansom povećaju nedostajuća sredstva za 340 miliona evra.

Povećana neplanirana budžetska potrošnja izazvana pandemijom korona virusa uslovila je potrebu za dodatnim zaduženjem, pa se očekuje da će javni dug na kraju 2020. godine, iznositi 82,5 odsto BDP, dok se očekuje da neto javni dug iznosi oko 80,9 odsto BDP. U 2021. godini nedostajuća sredstva iznosiće 511,1 milion evra, što će će biti ostvareno zaduživanjem na inostranom ili domaćem tržištu, kao i iz depozita koji se eventualno ostvare tokom 2020. godine.

 U 2022. i 2023. očekuje se opadanje nedostajućih sredstava 362,9 miliona i 311,1 miliona evra, ali imajući u vidu pad privrednih aktivnosti i predviđenog ostvarenja budžetskog deficita ona se moraju obezbediti zaduživanjem.

Projekcija kretanja duga u 2021, 2022. i 2023. godini održava nameru Ministarstva finansija da se, zavisno od uslova na finansijskom tržištu, tokom tekuće godine obezbeđuju sredstva za finansiranje budžeta za narednu godinu. Na navedeni način bilo bi omogućeno da se unapred obezbedi delimično finansiranje za 2022. i 2023. godinu (depoziti) u iznosu od 200 miliona za svaku od ovih godina, a istovremeno bi se smanjila izloženost eventualnim šokovima na finansijskom tržištu koji mogu uzrokovati nagle promene kamatne stope i smanjenja mogućnosti zaduživanja, piše u dokumentu Vlade, prenosi Dan.

Prema projekcijama Vlade, BDP će u ovoj godini iznositi 4,607 milijardi, što je za 300 miliona manje nego lani, da bi u narednoj godini porastao na 4,94 milijarde, godinu kasnije na 5,166 milijardi, a 2023. godine dostigao 5,376 milijardi.