Rastu cene energenata, povećava se neizvesnost u snabdevanju

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Velimir Lukić rekao je da Evropa u snabdevanju energentima ulazi u, kako je naveo, novi ciklus povišenih tenzija i neizvesnosti i da cena nafte prelazi 95 dolara po barelu, a gasa 70 evra po jednom megavat-satu.

On je, gostujući na RTS-u, rekao da cene tih energenata „gura“ odnos između Irana i SAD.

„Memorandum o razumevanju koji je zaključen 17. juna između SAD i Irana na 60 dana o prekidu oružanog sukoba je istekao i neće biti obnovljen, a taj memorandum je uprkos svim kršenjima ipak doprineo i smirivanju situacije na tržištu energenata“, naveo je Lukić.

Dodao je da to što sada nema nikakvog (vojnog) sporazuma pojačava neizvesnost među trgovcima.

Govoreći o rizicima za snabdevanje evropskog tržišta, Lukić je rekao da to zavisi od uhodanih maršruta i logistike dopreme energenata.

„Pored Ormuskog moreuza ove godine smo imali problema i zbog niskog vodostaja reke Rajne i dopremanja energenata. Stanje na tržištu energenata zavisi i od nivoa strateških rezervi zemalja“, rekao je Lukić.

Dodao je da je za Evropu potencijalni problem to što je Rusija prestala da izvozi dizel i da je to stvorilo izvesnu paniku na tržištu derivata i da je profitna margina za sve kompanije, koje trguju dizelom, na rekordnom nivou.

Govoreći o gasu, Lukić je istakao da je veliki problem sa tim energentom zbog toga što je bitniji zimi nego leti, kao i da se tokom proleća i leta popunjavaju rezerve, ali da je sada taj ciklus poremećen.

„Ovoga puta nismo imali letnje mesece u kojima bi cena gasa bila pristupačnija u kojima bi oni koji se bave popunjavanjem rezervi gasa prihvatili tu cenu. Ta povišena cena je odvraćala od popunjavanja i sad imamo situaciju da neke zemlje, kao što je Nemačka, imaju stepen popunjenosti nešto iznad 50 posto, a prošle godine u ovo vreme je popunjenost bila skoro 70 odsto“, rekao je Lukić.

Govoreći o domaćem tržištu i sporazumu za gas sa ruskim Gazpromom koji ističe 30. septembra, Lukić je naveo da su svi sporazumi koje je Srbija do sada zaključila sa Gazpromom bili izuzetno povoljni, ali da su u poslednjih godinu dana skraćivani rokovi.

„Taj rok je skraćen prvo na šest meseci, ove godine na tri meseca i očekujemo da zaključimo novi gasni sporazum koji, verovatno neće imati prekomerno dug rok dospeća“, rekao je Lukić.

Objasnio je da je zaključivanje sporazuma sa Gazpromom uvek bilo rezultanta dve stvari. „Prva stvar, to su tekući tržišni trendovi i aktuelna kretanja, a druga stvar jeste geopolitička pozicija Srbije, s tim da skraćivanje roka za zaključivanje gasnog sporazuma nama sugeriše da je možda relativni značaj i ponder u tom pregovaranju i odlučivanju geopolitičke pozicije Srbije sada nešto veći i može još da jača na značaju“, naveo je  Lukić.

Kada je reč o sankcijama Naftnoj industriji Srbije (NIS) Lukić je naveo da je sada pitanje „dobroćudnosti“ Vašingtona vezi sa pregovorima MOL-a o preuzimanju te kompanije.

„Mi smo već navikli u ovoj godini da gotovo svakih mesec dana imamo testiranje te ‘dobroćudnosti’ OFAC-a gde, negde nedelju dana pre isteka tog mesečnog perioda odlaganja stupanja sankcija na snagu, strepimo kakvu će odluku da donese OFAC“, istakao je Lukić.

Ocenio je da odluku američke strane o odlaganju sankcija može da preduhitri obznanjivanje konačnog ishoda pregovora MOL-a i Gazproma, odnosno da li će većinski vlasnik NIS-a da bude promenjen ili će da ostane stari, bar za neko vreme.

Lukić je istakao da mađarska fondacija „MOL New Europe“ izlazi iz vlasničke strukture, a da sve njene akcije preuzima kompanija MOL. „Fondacija je najveći i osnovni prihod ostvarivala od isplata po osnovu dividendi MOL-a koji je potom isplaćivan za različite društveno korisne odgovorne projekte i kao pomoć zajednicama“, rekao je Lukić.