Rat u Ukrajini ostavlja teške ekonomske posledice u čitavoj Evropi

Dve nedelje otkako je Rusija započela najveći sukob u Evropi još od Drugog svetskog rata, preduzeća širom kontinenta već su u različitim fazama očajanja.

Rat u Ukrajini, čiji je širi ekonomski uticaj podstakao zvaničnike Evropske centralne banke (ECB) da ove nedelje ubrzano povuku svoje podsticaje, utiče na poljoprivredu u Španiji, ali i proizvodnju u Nemačkoj i Francuskoj, piše Bloomberg.

Nagli rast troškova energije predstavlja jednu od bolnih tačaka, a preduzeća opterećuju i poremećaji u lancima snabdevanja, sankcije i zabrinutost zbog pada potražnje. Šok koji je izazvao iznenadni rat, njegov uticaj van granica Ukrajine i neizvesno trajanje, zahteva od evropskih vlada da donesu mere za ublažavanje udara, ali i stavlja na test njihovu rešenost da se suprotstave Rusiji.

Posebnu teškoću predstavlja i činjenica da se Evropska unija oslanja na Ukrajinu za više od polovine zaliha kukuruza. S obzirom na to da ukrajinski poljoprivrednici ne mogu da rade na poljima, analitičari smanjuju izglede za useve i izvoz za čak trećinu, što je uzrokovalo najviši rast cena ove žitarice u poslednjoj deceniji.

U Nemačkoj, srcu ekonomije evrozone, kompanija Porsche AG prekinula je proizvodnju Taican modela električnog automobila u Štutgartu zbog nestašice kablova koji se proizvode u Ukrajini. U međuvremenu, kompanija Volksvagen AG, u čijem je vlasništvu Porsche, stopirala je izvoz u Rusiju i zaustavila proizvodnju u fabrici automobila u Kalugi u blizini  Moskve.

Osim toga, ukoliko se trenutne cene nastave održe, dodatni troškovi uvoza gasa i nafte će oštetiti evropske prihode za 550 milijardi evra (605 milijardi dolara) ili 4,5 odsto godišnjeg bruto domaćeg proizvoda (BDP), navodi ekonomista investicione banke JPMorgan Greg Fjuzezi (Greg Fuzesi). U investicionoj banci Goldman Sachs sada se očekuje da će inflacija dostići osam odsto i da će evrozona osetiti smanjenje aktivnosti u drugom kvartalu.

Izazovi sa kojima se Evropa trenutno suočava biće u fokusu vlada u narednim nedeljama. Predsednica ECB Kristin Lagard (Christine Lagarde) dobila je zadatak da hitno pronađe rešenje za ekonomske teškoće.

Nakon prognoza koje pokazuju da će inflacija ove godine biti na nivou od 5,1 odsto, zvaničnici su u četvrtak ubrzali povlačenje podsticaja.