RAZVOJ PREDUZETNIŠTVA JEDAN OD PRIORITETA BUDUĆE VLADE Fokus i na povećanju produktivnosti srpskih firmi, kaže Brnabić

Povećanje ukupne produktivnosti srpskih firmi, koja je trenutno na relativno niskom nivou u poređenju sa prosekom u EU, biće jedan od prioriteta nove Vlade Srbije, izjavila je mandatarka za sastav nove vlade Ana Brnabić.

Ona je dodala i da će prioritet biti unapređenje telekomunikacione infrastrukture.

Produktivnost firmi u Srbije raste za 1,1 odsto godišnje, a da bi se povećao rast BDP za jedan procentni poen, trenutni rast produktivnosti trebalo bi da se duplira, rekla je Brnabić.

Podseća da je prethodna vlada pri kraju mandata usvojila tri strategije koje trasiraju pravac za dalji rad: Strategiju industrijske politike do 2030, Strategiju pametne specijalizacije do 2027. i Strategiju razvoja veštačke inteligencije do 2025. godine.

Sve identifikuju slične probleme i predlažu aktivnosti koje bi adresirale te probleme, to su: osnaživanje ljudskih kapaciteta, inovacije u cilju stvaranja dodate vrednosti i podizanja produktivnosti, kao i i stimulacija preduzetništva i startap ekosistema, navela je Brnabić.

„Ekstremno je važno da radimo na unapređenju telekomunikacione infrastrukture u Srbiji. Moramo graditi “digitalne puteve“, odnosno obezbeđivati da svako selo i svako domaćinstvo u Srbiji ima brz i kvalitetan internet. Jedino tako ćemo omogućiti svima jednake šanse za razvoj, obrazovanje i naučnu delatnost“, poručila je Brnabić.

Naša vizija je da 2025. godine više ne postoji domaćinstvo u Srbiji koje nije pokriveno širokopojasnim internetom, naglasila je ona.

Dodaje da moramo nastaviti da jačamo našu konkurentnost u oblasti intelektualne svojine i patenata.

„Usvojili smo čitav paket izmena i dopuna zakona koji se odnose na intelektualnu svojinu i poreske podsticaje za istraživanje i razvoj i inovativna startap preduzeća. Sada moramo dalje da promovišemo ova unapređenja kako bi stimulisali otvaranje novih istraživačkih i razvojnih centara u Srbiji, kojih imamo sve više“.

Takođe, neophodno je da ispratimo kompanije koje se bave istraživanjem i razvojem, registruju patente i bave se inovacijama i analiziramo kakva je dodatna podrška potrebna za njihov dalji razvoj, navela je Brnabić.

Kako bi stimulisala preduzetništvo, vlada je 2018. godine uvela posebne olakšice za mlade ljude koji su u prethodnih 12 meseci završili školu ukoliko žele da osnuju svoju firmu, kao i za starije koji su duže od šest meseci registrovani na NSZ.

Zahvaljujući tim olakšicama, do sada je registrovano više od 1.100 privrednih subjekata, među kojima više od 1.000 preduzetnika.

Međutim, prema Globalnom indeksu konkurentnosti, Srbija je izuzetno loše rangirana u domenu stava prema preduzetničkom riziku, tj. spremnosti da se rizikuje i započne sopstveni biznis, ukazala je Brnabić.

„U ovom segmentu, zauzimamo 107. mesto od 141 države. Nama je neophodno unapređenje i podrška razvoju preduzetničkog duha. U narednom periodu, planirane su izmene i dopune Zakona o mladima i revizija Nacionalne strategije za mlade, a jedan od prioriteta u radu biće unapređenje omladinskog preduzetništva“.

Tokom mandata prethodne vlade, država je prvi put počela sistemski da podržava razvoj startap kompanija.

Stvoren je i pravni osnov za poslovanje alternativnih investicionih fondova u Srbiji.

„Nastavićemo da radimo na ovome, a naš cilj je da 2025. godine naš startap ekosistem ima rast od 20 odsto godišnje i da sa oko 300 startap kompanija dođemo na više od 700“.

Povezivanje nauke i privrede

Jedna od stvari koje muče vladu je, kaže, pitanje kako da se nađe način da se efikasnije poveže naša nauka sa privredom i tako podigne produktivnost i konkurentnost.

Vlada je budžete za nauku i istraživanje značajno uvećala u prethodnom mandatu i formirala nove institucije, kao što je Fond za nauku.

„Ipak, ulaganja u istraživanje i razvoj su u Srbiji dosta niža od onih u zemljama EU i od standarda predviđenog Lisabonskom konvencijom. Najveći problem je to što je učešće privatnog sektora u ulaganjima u istraživanje i razvoj jako nisko. Uveli smo nove oblike fiskalnih olakšica za investiranje u istraživanje i razvoj za privredna društva, ali na ovome još moramo da radimo“, rekla je Brnabić.

Pored toga, Fond za nauku mora tokom 2021. godine podstaći bližu saradnju između srpske industrije i srpske nauke, jer je u ovom trenutku doprinos naučno-istraživačke zajednice srpskoj industriji minimalan što je neodrživo ukoliko želimo jaku, konkurentnu privredu, poručila je mandatarska za sastav nove vlade.

Dalje ekonomsko jačanje Srbije i podizanje životnog standarda građana biće među glavnim prioritetima Vlade Srbije, poručila je Brnabić.

„Ova vlada mora da radi još više, sa još većom energijom i većom predanošću, jer iako nismo ona zemlja kakva je Srbija bila do pre šest ili sedam godina, ni sa ovim rezultatima nisu svi ljudi u Srbiji osetili dovoljno i konkretno poboljšanje kvaliteta života“, rekla je Brnabić u Skupštini Srbije, gde je predstavila ekspoze.

U smislu koliko novca imaju u svojim novčanicima, šta sebi i svojoj deci mogu da priušte za taj novac, da li imaju asfaltiran pun do kuće, da li njihova deca i unuci imaju internet u svom selu, da li mogu lako do dođu do lekara i dobiju adekvatnu negu, dodala je Brnabić.

Istakla je da će biti realizovan program „Srbija 2025“, kao program konkretnih oblasti i lista konkretnih projekata vrednih blizu 14 milijardi evra na kojima će vlada raditi kako bi do kraja 2025. godine stigli do zacrtanog cilja, a to je 900 evra prosečne plate u Srbiji i između 430 i 440 evra prosečne penzije.

To su projekti, kako kaže, koji će u svakom smislu značiti mnogo bolji kvalitet života za sve naše građane.

Izgrađeno oko 320 km autoputa

U putnoj infrastrukturi za svega nekoliko godina uspeli smo da izgradimo 320 km novih autoputeva, što je više nego u prethodne četiri decenije, rekla je Brnabić.

Započeta je izgradnja još 290 kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica, navela je ona.

„Nastavljena je izgradnja autoputa „Miloš Veliki“ do Požege, započeli smo izgradnju Moravskog koridora od Pojata do Preljine. Gradimo deonicu Ruma – Šabac – Loznica i autoput od Beograda ka Sarajevu (deonica Kuzmin – Sremska Rača)“, navela je Brnabić.

Takođe, Valjevo će biti povezano autoputem „Miloš Veliki“ deonicom Iverak – Lajkovac.

„Uskoro završavamo i poslednju deonicu na brzoj saobraćajnici Kragujevac – Batočina, a radovi su u toku i na obilaznici oko Beograda, od Ostružnice do Bubanj potoka“, kaže Brnabić.

Kada govorimo o železničkoj infrastrukturi, navodi da su započeti radovi na brzoj pruzi Beograd – Novi Sad i da će već krajem sledeće godine naši građani putovati između ova dva grada za 25 minuta.

Sledeće godine počinjemo sa izgradnjom Fruškogorskog koridora, metroa u Beogradu i Autoputa mira deonicu Niš – Pločnik koja je izuzetno važna za Prokuplje i Kuršumliju.

Nastavljamo pripremu projektno-tehničke dokumentacije za izgradnju autoputa Beograd – Zrenjanin – Novi Sad (tzv. Vojvođansko P) i brze saobraćajnice Sombor – Kula – Vrbas – Bečej – Kikinda, kojima ćemo povezati sve delovi severa zemlje, kaže Brnabić.

Navodi i da izdvajamo sredstva za izgradnju severne obilaznice oko Kragujevca, obilaznice oko Loznice i obilaznice oko Novog Sada sa novim mostom preko Dunava, a do 2023. godine treba da započnu radovi na autoputu „Vožd Karađorđe“ i izgradnja južnog kraka autoputa Beograd – Sarajevo (deonica Požega – Užice – Kotroman).

Nastavak izgradnje autoputa na Koridoru 11 „Miloš Veliki“ od Požege do Boljara ostaje jedan od prioriteta.

„Nastavljamo i sa modernizacijom i rekonstrukcijom železničke mreže. Sledeće godine počinjemo sa radovima na deonici brze pruge Novi Sad – Subotica i sa modernizacijom pruge Niš – Dimitrovgrad, a istovremeno radimo na pripremi projektno-tehničke dokumentacije za modernizaciju pruge od Beograda do Niša, i od Niša do Preševa“.

Nakon završetka pripreme dokumentacije čija je izrada u toku, započećemo sa radovima na rekonstrukciji barske pruge, čime će glavni železnički pravci na Koridorima 10 i 11 u potpunosti biti pokriveni, rekla je mandatarka.

Ubrzo će biti gotova i tehnička dokumentacija za izgradnju savremenog Dispečerskog centra iz koga će se upravljati celokupnim železničkim saobraćajem u Srbiji.

Brnabić kaže se završetak očekuje 2023. godine.

Vlada neće zaboraviti istok zemlje

Pored izgradnje autoputa „Vožd Karađorđe“, radiće se i na izgradnji brze saobraćajnice do Golupca, od Koridora 10 preko Požarevca i Velikog Gradišta.

Sve ove investicije biće propraćene gasifikacijom ove regije i formiranjem zone specijalizovane za hemijsku industriju u Prahovu, navela je ona.

Radovi na proširenju kapaciteta Luke Prahovo će započeti sledeće godine i, na ovaj način, uz postojeće investicije, istočni deo zemlje postaje neuporedivo konkurentniji za privlačenje stranih i domaćih investitora, rekla je Brnabić.

Takođe, biće nastavljeno ulaganje u razvoj vodnog saobraćaja, a aerodrom Morava će biti proširen sa još jednom dodatnom pistom.

Program „Srbija 2025“ predviđa i ulaganja u poljoprivredu, turizam, digitalizaciju i obrazovanje, sportsku infrastrukturu, kulturu, zdravstvo, brigu o mladima i populacionu politiku.

„On će nam biti zvezda vodilja u našem radu na konkretnim projektima kako bi se, u svakom smislu, dalje unapređivao kvalitet života svih građana Srbije“, kazala je Brnabić.