REBALANS BUDŽETA NE UGROŽAVA MAKROEKONOMSKU STABILNOST SRBIJE, kaže Siniša Mali

Deficit od 483 milijarde dinara predviđen rebalansom budžeta za 2020. apsolutno ne ugrožava makroekonomsku stabilnost, izjavio je ministar finansija Siniša Mali, obrazlažući predloženi rebalans budžeta za 2020. u Skupštini Srbije.

On je rekao da učešće javnog duga u BDP neće preći 60 odsto.

„To znači da smo apsolutno u stabilnom finansijskom pložaju. Imamo najmanji pad u Evropi i to govori koliko su bile opravdane mere koje smo primenili“, naveo je Mali.

On je rekao da je rebalansom budžeta, drugim po redu u ovoj godini, osim završetka i opremljanja dve kovid bolnice u Batajnici i Kruševcu za šta je predviđeno devet milijardi, planirano i ulaganje u druge zdravstvene ustanove.

Ulaganja u zdravstvene ustanove

Tako je naveo ulaganja u Institut za majku i dete, GAK „Narodni front“, „Tiršovu“, Institut za infektivne i tropske bolesti, ali i opšte bolnice i domove zdrvlja širom Srbije.

Ministar finansija je rekao da je rebalans budžeta usmeren na dodatno ojačavanje kapaciteta u zdravstvu kako bismo se na pravi način izborili sa epidemijom korona virusa.

Pozvao je poslanike da podrže taj vladin predlog i isplatu 10.000 dinara jednokratne pomoći za zaposlene u zdravstvu kao podršku za predani rad u uslovima borbe protiv korona virusa.

„Obećanje koje smo dali sa prvim rebalansom smo ispunili. To kažu i MMF i EK koji navode da je naš odgovor bio pravovremen i efikasan i zato Srbija nema taj crni scenario koje imaju druge mnogo razvijenije zemlje“, istakao je Mali.

Uspešan program pomoći države

Podsetio je da je prvim rebalansom budžeta u aprilu brzo i sa sveobuhvatnim programom izdvojeno 5,8 milijardi evra za program pomoći i podrške privredi i građanima, kako bi se ublažile negativne posledice epidemije korona virusa.

Podsetio je da je isplaćeno pet minimalnih zarada za više od milion zaposlenih, da su pomerena plaćanja poreza i doprinosa u periodu od četiri mesceca, obezbeđeni jeftini krediti za privatni sektor, dogovorena garantna šema u iznosu od dve milijarde evra sa banakama za obrtna sredstva i likvidnost preduzeća.

Naveo je i da su 10 odsto povećane zarade svim zaposlenima u zdravstvu, isplaćena jendokratna pomoć od 4.000 dinara za penzionere i po 100 evra svakom punoletnom koji se javio za tu pomoć.

Mali je naglasio da smo, prema projekcijama, do kraja godine najbolji u Evropi i da ćemo imati najmanji pad.

„U Evropi imamo najbolji rezultat, to je zasluga svih građana. Ovaj rebalans budžeta za koji smo dobili saglasnost MMF, usmerava nas i ka realizaciji projekta “Srbija 2025“ koji podrazumeva 14 milijardi evra dodatnog novca za ulaganje u infrastrukturu“, rekao je Mali.

Naveo je da će biti ostvaren cilj da 2025. prosečna plata bude 900, a prosečna penzija 440 evra.

Sredstva za kapitalne investicije

Mali kaže da se u rebalansu budžeta vodilo računa i o sredstvima za kapitalne investicije, te da se nastavlju radovi na obilaznici oko Beograda, na Moravskom koridoru, i na autoputu Preljina-Požega.

„Imaćemo rekordan iznos kapitalnih investicija u 2021. godini“, rekao je Mali.

Naglasio je i da je kumulativni rast Srbije u naredne tri godine i po projekcijama MMF i EK apsolutno najveći u Evropi.

Naveo je i da nema mnogo zemalja u Evropi koje će povećati penzije, kao što će one od 1. januara naredne godine u Srbiji biti veće za 5,9 odsto, a minimalna zarada će rasti za 6,6 odsto.

„Imaćemo i povećanje zarada u javnom sektoru i pored korone i ekonomske krize, razmišljamo o podizanju životnog standarda“, rekao je Mali.