Redovna primanja motiv da ljudi rade više

Bivši gradonačelnik Stoktona Majkl Tubs, iako je vodio jedan od siromašnijih gradova Kalifornije, nije imao sumnje da će mu finansiranje koncepta minimalnog dohotka, eksperimenta u kome će iz kase grada svakog meseca na adrese 125 stanovnika uplaćivati po 500 dolara, doneti uspeh. Posle dve godine, stručnjaci kažu da je program povećao nivo zaposlenosti sa punim radnim vremenom među učesnicima programa, ali i smanjio nivo depresije i anksioznosti u ovom mestu, poznatom po siromaštvu i velikom broju beskućnika.

„Moja uverenja o važnosti uvođenja osnovnog dohotka, odnosno koncept obezbeđivanja bezuslovnih zarada svakoj osobi kao metod borbe protiv siromaštva potiču iz mog detinjstva, kada su me odgajale tri neverovatne žene, uključujući moju majku. Njima nije bio problem što nisu mogle da upravljaju novcem. Stvar je bila u tome što nisu imale na raspolaganju dovoljno finansijskih sredstava“, objasnio je Tubs svoje motive novinarima američkog Biznis Insajdera, koji je i preneo ovu priču. Inače, Tubs je svršeni student Stenforda i važi za najmlađeg gradonačelnika. Naime, rođen je 1992. godine.

Iako su kritičari programa tvrdili da će ove mesečne uplate obeshrabriti ljude da traže posao, pokazalo se da je priliv od 500 dolara učesnicima programa ozbiljno poboljšao kvalitet života. Oni su izabrani među stanovnicima onih delova grada gde je srednja godišnja zarada iznosila 46.000 dolara i manje.

Učesnici pilot programa zagarantovanog dohotka prve godine su potrošili najveći deo sredstava na osnovne potrepštine. Gotovo 37 odsto plaćanja se odnosilo na kupovinu hrane, dok je 22 odsto troškova bilo povezano sa nabavkom ostalih predmeta za svakodnevnu upotrebu. Za komunalije su izdvajali 11 odsto dobijenog novca, a desetak odsto im je odlazilo na održavanje automobila. Manje od jedan odsto troškova bio je povezan sa kupovinom alkohola ili duvana.

Već na kraju prve godine programa, više od polovine učesnika imalo je dovoljno novca da pokrije i neke neočekivane troškove. Istovremeno, povećao se i procenat ljudi koji su otplatili svoje finansijske obaveze.

S druge strane, nivo nezaposlenosti među grupom od 125 dobrovoljaca se nakon prve godine programa smanjio za četiri procenta, a posle druge za osam. U jednom momentu, broj zaposlenih među korisnicima garantovanih primanja porastao je i na 12 odsto, ali su mnogi zbog pandemije ostali bez posla.

„Sve što smo očekivali se zaista i dogodilo. Sećam se da sam ljude ubeđivao u ispravnost ovog programa tvrdnjom da će njegovi korisnici biti profesionalniji i aktivniji. Analize nakon završenog programa pokazuju da sam bio u pravu“, kaže Tubs.

On dodaje i da je mesečna uplata od 500 američkih dolara pomogla delu korisnika programa tokom najtežeg dela pandemije, jer nisu morali da odlaze da rade iako su zaraženi koronom.

„Iz intervjua sa učesnicima koji su pratili istraživanja znamo da je delu korisnika mesečna donacija omogućavala da ostanu kod kuće kada su shvatili da su zaraženi koronom. To je bilo posebno važno za one koji nisu mogli da računaju na plaćeni odmor, Mogli su da poslušaju savete lekara“, objašnjava bivši gradonačelnik Stoktona.

Iako Tubs nije ponovo izabran, njegov odlazak sa mesta gradonačelnika nije uticao da se program ukine. On je i bio predviđen kao privremen. Tubs danas pokušava da projekat koji je inicirao u svom gradu proširi širom Amerike. Već je uspeo da privuče pažnju gradonačelnika mnogih gradova, pa čak i velikih, poput Los Anđelesa ili Atlante. Za ovaj program su krenule i donacije, pa je tako izvršni direktor Tvitera Džek Dorsei za realizaciju ove ideje dao 18 miliona dolara.

Sent Pol u Minesoti već je započeo sličnu inicijativu. Ovde je u programu 150 porodica koje će primati 500 dolara mesečno tokom godinu i po dana. U Ričmondu, Viržinija, takođe, 18 porodica bez primanja dobija isti iznos svakog meseca. Kompton se, pak, odlučio da čak 800 porodica u narednom periodu dobija između 300 i 600 dolara.

„Pilot projekti koji se izvode čine me ponosnim, ali čekam da ova inicijativa postane nacionalna. Zaista imam mnogo dokaza o njegovoj održivosti“, zaključuje Tubs.

Inače, slične inicijative najavljene su i u Španiji, Italiji i Danskoj. Španska vlada radi na uvođenju ovog tzv. „osnovnog dohotka“ koji bi bio trajni, strukturni socijalni instrument. Italijani najavljuju da bi kod njih podrška porodicama u vidu osnovnog dohotka mogla iznositi oko 780 evra.