REFERENTNA KAMATNA STOPA NBS I DALJE 1,0 ODSTO Mere države daju rezultate, konstatuje Izvršni odbor centralne banke

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) doneo je odluku da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 1,0 odsto, navedeno je u saopštenju sa sednice.

Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor je pre svega imao u vidu ostvarene efekte prethodnih snažnih mera monetarne i fiskalne politike, kao i očekivana makroekonomska kretanja za naredni period, odnosno da će pravovremeno preduzete ekonomske mere nastaviti povoljno da deluju na uslove finansiranja privrede i građana i rast njihovog raspoloživog dohotka, navodi se u saopštenju.

Kako se ističe, adekvatna podrška NBS i Vlade privredi Srbije u velikoj meri je doprinela povoljnijem rezultatu ekonomske aktivnosti u prethodnoj godini nego što se to očekivalo na početku pandemije, uz stopu realnog rasta bruto domaćeg proizvoda koja je, prema oceni Republičkog zavoda za statistiku, iznosila –1,1 odsto.

Izvršni odbor očekuje da će zadržane povoljne srednjoročne perspektive naše zemlje i mere Vlade i NBS doprineti daljem oporavku domaće tražnje. To će, uz normalizaciju eksterne tražnje, uticati na više nego potpun oporavak srpske privrede u ovoj godini i njen dalji snažan rast u narednom periodu. Osnovu za optimizam predstavljaju očuvani proizvodni kapaciteti i zaposlenost u uslovima pandemije, ubrzanje realizacije infrastrukturnih projekata, priliv stranih direktnih investicija koji je ostao relativno visok i projektno rasprostranjen, obezbeđeni povoljni uslovi finansiranja, kao i očekivano poboljšanje epidemiološke situacije zahvaljujući započetoj vakcinaciji.

Kako se ističe, podaci sa tržišta rada o rastu stope zaposlenosti i zadržanoj jednocifrenoj stopi nezaposlenosti potvrđuju značaj paketa ekonomskih mera, zahvaljujući kojem su nastavljena povoljna kretanja, uprkos izazovima pandemije.

Izvršni odbor ističe da je započeta osma godina kako je inflacija u Srbiji čvrsto pod kontrolom, na niskom i stabilnom nivou. Inflacija se tokom 2020. kretala u skladu s projekcijama Narodne banke Srbije i u proseku je iznosila 1,6 odsto, dok je u decembru iznosila 1,3 odsto međugodišnje. Važan faktor niske i stabilne inflacije bila je i ostala obezbeđena relativna stabilnost deviznog kursa, kao i usidrenost inflacionih očekivanja finansijskog sektora i privrede, koja potvrđuje kredibilitet monetarne politike.

Prema projekciji NBS, inflacija će se i u narednom periodu kretati u donjoj polovini ciljanog raspona, a sa očekivanim daljim oporavkom tražnje, tokom 2022. godine počeće postepeno da se približava centralnoj vrednosti cilja od 3 odsto.

Iako je ubrzano širenje virusa od oktobra prošle godine, pre svega u Evropi, pretilo da uspori započeti ekonomski oporavak, do sada raspoloživi podaci za četvrto tromesečje ukazuju na zadovoljavajuću otpornost ekonomske aktivnosti na globalnom nivou, uključujući i zonu evra, koja je najvažniji trgovinski i finansijski partner Srbije. U narednom periodu očekuje se postepeno smirivanje pandemije zahvaljujući započetoj vakcinaciji stanovništva, što će uz donete stimulativne mere Evropske centralne banke, kao i fiskalne podsticaje velikog broja zemalja, doprineti oporavku zone evra, a time i naše eksterne tražnje. Oprezno vođenje monetarne politike nalažu i dalje prisutna neizvesnost na međunarodnom finansijskom tržištu, kao i kretanja na međunarodnom robnom tržištu, prvenstveno tržištu nafte, čija je cena u porastu usled pojačanih očekivanja da je svetska privreda na putanji postepenog oporavka.

Ipak, Izvršni odbor ističe otpornost srpske ekonomije na šokove iz međunarodnog okruženja, kao rezultat odgovornog vođenja ekonomske politike u prethodnim godinama i adekvatnog odgovora na aktuelnu globalnu krizu.

Izvršni odbor NBS je konstatovao da će i u narednom periodu, a posebno tokom ove zime, biti prisutni izazovi u pogledu toka pandemije i uticaja na globalna i domaća ekonomska kretanja. Zbog toga će u fokusu nosilaca ekonomske politike biti obezbeđenje podrške daljem oporavku privrede Srbije, očuvanje proizvodnih kapaciteta i zaposlenosti, dalji rast izvoznog sektora, kao i podsticanje domaćih investicija i priliva stranih direktnih investicija.