REFERENTNA KAMATNA STOPA SE NE MENJA, OSTAJE 1,25 ODSTO, odlučio Izvršni odbor NBS

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 1,25 odsto, navedeno je u saopštenju.

Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor je pre svega imao u vidu ostvarene i očekivane efekte prethodno preduzetih mera monetarne i fiskalne politike radi ublažavanja negativnih posledica pandemije i podsticanja privrednog rasta.

Kako se ističe, pravovremena i adekvatna podrška NBS i Vlade privredi u velikoj meri je zaslužna za manji pad ekonomske aktivnosti u drugom tromesečju od inicijalno očekivanog, kao i za bolje rezultate tokom trećeg tromesečja. Imajući to u vidu, NBS je korigovala naviše projekciju rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) za ovu godinu, sa –1,5 odsto na –1 odsto, što će biti jedan od najboljih rezultata u Evropi.

Pozitivni makroekonomski pokazatelji

Povoljnim kretanjima i u uslovima pandemije posebno doprinosi oporavak investicija, koji je bio brži od očekivanog. Tome je u velikoj meri doprinelo očuvanje proizvodnih kapaciteta i radnih mesta, ubrzanje realizacije infrastrukturnih projekata, kao i obezbeđeni povoljniji uslovi finansiranja, navodi centralna banka.

Kako se ističe, oporavak od krize, vođen rastom domaće i eksterne tražnje naredne godine bi trebalo da bude više nego potpun, uz stopu rasta bruto domaćeg proizvoda od oko šest odsto.

Izvršni odbor naglašava da je inflacija u Srbiji ostala na niskom i stabilnom nivou i tokom pandemije, kao što je to bila i u proteklih sedam godina. Važan faktor te stabilnosti bila je i ostala obezbeđena relativna stabilnost deviznog kursa, kao i usidrenost inflacionih očekivanja finansijskog sektora i privrede koja istovremeno potvrđuje kredibilitet monetarne politike. Ukupna inflacija u septembru je iznosila 1,8 odsto na međugodišnjem nivou, a na sličnom nivou je i bazna inflacija (1,7 odsto).

Prema projekciji NBS, inflacija će se i u narednom periodu kretati u donjoj polovini ciljanog raspona, bliže donjoj granici cilja, a sa očekivanim daljim oporavkom tražnje, tokom 2022. godine počeće postepeno da se približava centralnoj vrednosti cilja od tri odsto. Ovakva kretanja ukazuju da u narednom periodu postoji prostor za dodatne mere monetarne relaksacije, navodi NBS.

Iako je oporavak globalne ekonomske aktivnosti od maja brži nego što se očekivalo, zabrinjava ubrzano širenje virusa od oktobra, pre svega u Evropi. Oporavak najvažnijeg trgovinskog i finansijskog partnera Srbije – zone evra, biće podržan dodatnim stimulativnim merama Evropske centralne banke koje su najavljene za decembar, kao i fiskalnim podsticajima velikog broja zemalja, navodi se u saopštenju.

Kretanja na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu i dalje nalažu oprezno vođenje monetarne politike, na šta se, pored neizvesnosti oko toka pandemije, odražavaju i geopolitičke tenzije u svetu. Međutim, Izvršni odbor NBS ističe povećanu otpornost naše ekonomije na šokove iz međunarodnog okruženja, kao rezultat odgovornog vođenja ekonomske politike u prethodnim godinama i adekvatnog odgovora na aktuelnu globalnu krizu.

Dodatna dinarska likvidnost

NBS je takođe donela odluku da u ambijentu ponovo pooštrene zdravstvene situacije, deluje ekonomski proaktivno i preventivno obezbeđujući mogućnost korišćenja dodatne jeftine dinarske likvidnosti.

Banke će imati na raspolaganju dve linije za obezbeđenje dinarske likvidnosti – putem dodatnih svop aukcija kupovine deviza i aukcija repo kupovine hartija od vrednosti. Na ovaj način, u ambijentu bržeg od očekivanog oporavka domaće ekonomije, Narodna banka Srbije nastoji da nivo dostupne i jeftine likvidnosti u bankarskom, a preko njega i u privrednom sektoru – održi dovoljno visokim, kako bi se obezbedio nastavak podsticajnog delovanja.

U bankarskom sektoru su i dalje prisutni značajni viškovi dinarske likvidnosti, a obezbeđenje dodatnih sredstava treba da učini uslove finansiranja još povoljnijim kroz održavanje kamatnih stopa na niskim nivoima i da podstakne rast kreditne aktivnosti banaka.

Organizovanjem svop i repo aukcija na redovnoj nedeljnoj osnovi (ponedeljkom – svopovi I četvrtkom – repo aukcije), bankama se pruža mogućnost da pribave potrebnu dinarsku likvidnost na rok od tri meseca po povoljnim uslovima, koristeći devize ili dinarske hartije od vrednosti kao kolateral. Prve aukcije biće organizovane 16. novembra (svopovi) i 19. novembra (repo aukcije), navodi se u saopštenju.