Reforme u Srbiji nastavljene i pored pandemije korona virusa

Institucije u Srbiji uspele su da, i pored pandemije korona virusa, sprovedu 13 preporuka iz NALED “Sive knjige” i to dve u potpunosti i 11 delimično, izjavio je predsednik Izvršnog odbora NALED Dejan Đokić, na promociji 13. Izdanja koje sadrži 100 novih i inoviranih preporuka za bolje poslovanje.

On je istakao da je najviše preporuka usvojilo Ministarstvo finansija i kao primere naveo uspostavljanje portala elektronskih javnih nabavki kao i usvajanje novog Zakona o fiskalizaciji.

Đokić je istakao i MInistarstvo građevinarstva koje je u saradnji sa Republičkim geodetskim zavodom realizovalo projekat dostave rešenja katastra u E-sandučiće građana, što je donelo značajno olakšanje za oko pola miliona građana koji godišnje prometuju nepokretnosti.

On je istakao da je počeo rad i na proširenju veoma uspešnog sistema elektronske prijave sezonskih i povremenih radnika u poljoprivredi na sektore pomoći u kući, turizma, ugostiteljstva i građevinastva, što je značajan korak u borbi protiv rada na crno.

Kao pozitivni primeri navedeni su i projekat Ministarstva zdravlja optimizacije ustanova zdravstvene zaštite, kao i ministarstva trgovine i državne uprave na daljem razvoju eUprave u Srbiji.

Posebno je istaknuto da novo izdanje “Sive knjige”, donosi i 15 preporuka označenih Covid-19 bedžom, koji ukazuje na najčešće administrativne prepreke sa kojima se suočavaju građani i privreda u vreme pandemije.

“Ovi predlozi se primarno odnose na potrebu digitalizacije i unapređenja zdravstvenog sistema, regulisanja rada od kuće i drugih fleksibilnih oblika angažovanja i smanjenja poreskog opterećenja privrede”, kaže Ðokić.

Najnovije izdanje Sive knjige donosi i novih 13 preporuka za Vladu Srbije, a ponovo su je izdvojeno 10 prioritetnih, među kojima su i dugogodišnje inicijative za smanjenje poreskog opterećenja zarada i uspostavljanje javnog elektronskog registra neporeskih nameta.

Kako je istaknuto, u proteklih 12 godina usvojena gotovo polovina od 268 preporuka NALED, koliko je do sada izloženo u njihovoj publikaciji.

Srbija najbolja u Evropi po ekonomskim rezultatima

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, kojoj je uručen primerak “Sive knjige”, naglasila je da je protekla 2020. godina bila veoma teška godina za ceo svet, pa i za Srbiju. Ona je dodala da je Srbija i pored svega, uspela da ostvari veoma dobre rezultate i u epidemiološkom i u ekonomskom smislu.

“Kraj 2020. godine Srbija je dočekala sa najboljim ekonomskim rezultatima u čitavoj Evropi. Imali smo najmanji ekonomski pad od minus jedan odsto. Industrijska proizvodnja u prošloj godini bila je za 0,4 odsto veća u odnosu na 2019.” naglasila je premijerka.

Ona je dodala da je to pokazalo koliko su bile pravovremene mere pomoći vlade, ali i koliko je izdržljiva privreda Srbije. Brnabić je naglasila i da je tokom pandemije registrovano više otvaranja novih fabrika, a da su u Srbiju dolazili novi investitori i iz takvih zemalja kao što su Japan ili Nemačka. Ona je dodala i da je u prošloj godini broj registrovanih zaposlenih povećan za oko 50 hiljada, a da je javni dug pod kontrolom i to ispod 60 odsto BDP.

“Drugi smo u Evropi po broju vakcinisanih i prvi u Evropi po broju revakcinisanih” naglasila je premijerka i dodala da takvi rezultati ne bi bili ostvareni da Srbija nije postigla velike uspehe u digitalizaciji, posebno državne uprave.

Ona je istakla da će i u ovoj godini biti nastavljene mere podrške privredi i građanima, jer je bilo jasno da će se pandemija nastaviti i tokom 2021. Premijerka ističe da je Vlada izašla i sa trećim paketom pomoći u visini od oko 250 milijardi dinara, a da je ukupna pomoć države privredi i građanima iznosila oko osam milijardi evra.

Govoreći o budućim reformskim projektima, premijerka je naglasila da će jedna od ključnih reformi biti uvođenje socijalnih karata, što predstavlja bitan element dalje fiskalizacije, a pomenula je i Zakon o nestandardnim radnim odnosima, kao i onlajn fiskalizaciju.

Srbija na putu reformi

Govoreći na panelu u okviru promocije “Sive knjige” NALED, ministarka za energetiku i rudarstvo Zorana Mihajlović naglasio je da je u Vladi Srbije donet akcioni plan za dalje poboljšanje uslova za poslovanje u Srbiji za period 2021-2023. Ona je naglasila da su značajna unapređenja napravljena u segmentu katastra, ali i posebno istakla da u prošloj godini nijedan strani investor nije otišao iz Srbije.

Ona je najavila usvajanje četiri reformska zakona o energetici. Posebno je istakla Zakon o obnovljivim izvorima energije. Mihajlović je naglasila i neophodnost da Srbija radi na smanjenju potrošnje energije i jačanju energetske efikasnosti. Ona je najavila i ulaganja u srednje i velike hidrocentrale, jer Srbija mora da smanjuje proizvodnju struje iz uglja. Ministarka energetike se nada da će Srbija do 2050. postati potpuno “zelena”, a da će za 15-ak godina proizvoditi 40 odsto energije iz obnovljivih izvora.

Ministarka za rad i zapošljavanje Darija Kisić-Tepavčević najavila je izmene Zakona o radu, koji bi trebalo da definiše nestandarne oblike radnog angažovanja, poput rada od kuće, a posle uspeha projekta elektronskog prijavljivanja sezonskih radnika u poljoprivredi, planira se širenje tog projekta i u građevinarstvu, turizmu i ugostiteljstvu, kao i u segmentu pomoći u kući.

Mihajlo Jovanović – direktor vladine kancelarije za IT i eUpravu najavio je nove elektronske usluge – elektronski upis dece u srednju školu, kao i uvođenje elektronskog odobravanja kredita. On je najavio i jedinstveni informacioni sistem prosvete u Srbiji, i istakao značaj projekta e-Građanin, koji ima za cilj da što veći broj građana koristi elektronske usluge većeg broja državnih organa.

Šef misije EU u Srbiji Sem Fabrici je naglasio da “Zelena agenda” i digitalizacija predstavljaju najznačajnije elemente reformskih procesa u EU, i da je za Srbiju važno da se razvija u tom pravcu, što će otvoriti put ka pristupanju Uniji.

On je ukazao na značaj reforme i digitalizacije javnih nabavki, kao i širenje pokrivenosti širokopojasnog interneta u Srbiji. On je naglasio da će digitalizacija imati veliki značaj i u procesu smanjenja emisije CO2, ali i u drugim granama poput poljoprivrede. Fabrici je naglasio da će EU nastaviti da podržava Srbiju, posebno u segmentu digitalizacije i projektima “zelene ekonomije”.