Brodnjak: Kamatne stope oko dva odsto novo sidro, region ostaje fokus NLB-a

Evropske kamatne stope mogle bi da se stabilizuju oko nivoa od dva odsto u narednim godinama, dok će ključ razvoja bankarskog sektora u regionu biti diverzifikacija, digitalizacija i snažnija uloga u usmeravanju kapitala ka održivim projektima, ocenio je Blaž Brodnjak, predsednik uprave NLB Grupe, na panelu u okviru Kopaonik biznis foruma.

Brodnjak je naveo da u srednjoročnim projekcijama NLB polazi od pretpostavke da će referentne kamatne stope Evropske centralne banke ostati oko dva odsto, uz moguće oscilacije od oko 0,25 procentnih poena.

„Ako inflacija ostane pod kontrolom, blizu ciljanih dva odsto, i ako rast u evrozoni bude oko 1,5 odsto, nema razloga za dramatične promene monetarne politike“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, Evropska centralna banka vodi autonomnu politiku, primarno usmerenu na stabilnost cena i očuvanje konkurentnosti evropske ekonomije, iako su globalna kretanja i potezi američkog FED-a faktor koji se ne može zanemariti.

On je ukazao i na potencijal povratka dela evropskog kapitala iz SAD, podsećajući da je značajan deo evropske štednje poslednjih godina bio plasiran na američko tržište kapitala. Ključno pitanje, kako je ocenio, jeste kako taj kapital kanalisati u produktivne projekte unutar Evrope.

Bankarska unija završena, zajednica kapitala tek pred izazovom

Govoreći o budućnosti evropskog finansijskog sistema, Brodnjak je ocenio da je bankarska unija u velikoj meri zaokružena, ali da unija kapitala ostaje mnogo zahtevniji projekat.

„Imamo 27 tržišta kapitala, od kojih većina nema kritičnu masu. Bez objedinjavanja tržišta i većih, likvidnijih berzi, Evropa teško može da parira SAD“, rekao je on.

U tom kontekstu, istakao je da je neophodno podstaći prelazak dela štednje iz depozita u investicione instrumente – akcije, fondove i projekte usmerene ka održivoj energiji i tehnološkom razvoju – kako bi se obezbedio dugoročan ekonomski rast.

Brodnjak je podsetio da su evropske ekonomije i dalje dominantno bankocentrične, odnosno da se najveći deo investicija finansira putem bankarskog sektora.

„Našim svakodnevnim kreditnim odlukama usmeravamo razvoj društva. Ako verujemo u neku industriju, finansiraćemo je. Ako procenimo da određeni sektor nema održivu perspektivu, kapital će se preliti drugde“, naveo je prvi čovek NLB-a.

On je istakao da banke kroz kreditnu politiku, subvencionisane linije i povoljnije kamate za energetsku efikasnost ili održive projekte direktno utiču na strukturu privrede.

Veštačka inteligencija ubrzava odluke, ali čovek ostaje ključan

Jedan od centralnih delova izlaganja odnosio se na ulogu veštačke inteligencije u bankarstvu. Brodnjak smatra da će AI značajno skratiti vreme analize i obrade podataka, posebno kod kreditiranja privrede, gde se kompleksne industrijske analize danas mogu izraditi za nekoliko minuta.

Ipak, naglasio je da konačne odluke, posebno kada je reč o velikim iznosima, moraju ostati u rukama ljudi.

„Algoritam može da obradi bilanse i projekcije, ali ne može da proceni karakter vlasnika niti da zameni poverenje koje se gradi ličnim kontaktom. Transakcije od 20 miliona evra nikada nećemo prepustiti mašini“, poručio je on.

Govoreći o dugoročnim planovima, Brodnjak je istakao da je ključna reč – diverzifikacija. NLB je, osim klasičnog bankarstva, snažno prisutna u upravljanju imovinom, osiguranju i lizingu, a ambicija je dalji rast u tim segmentima. Cilj grupe je da do 2030. godine više od 80 odsto proizvoda i usluga bude dostupno kroz mobilne aplikacije u „self-service“ formatu, uz 24/7 podršku kontakt centra. Fizičke ekspoziture biće fokusirane na kompleksnije finansijske potrebe.

NLB je u prethodne tri godine ostvarivala više od 500 miliona evra godišnje dobiti, a dugoročna ambicija je dostizanje milijarde evra godišnjeg profita i značajno povećanje tržišne vrednosti.

„Naš fokus ostaje region. Mi smo jedina velika bankarska grupa sa sedištem i srcem u ovom delu Evrope. Ne zanima nas šta je strateški prioritet Pariza ili Frankfurta, već šta je dobro za ovaj region“, poručio je Brodnjak.

Na pitanje kako planirati u uslovima ubrzanih geopolitičkih promena, prvi čovek NLB-a rekao je da svaka strategija mora počivati na realističnim pretpostavkama – miru u regionu, evropskim integracijama i stabilnom makroekonomskom okviru.

„Bez pretpostavki nema plana. Polazimo od toga da će region napredovati ka EU i da će rasti brže od proseka Unije“, naveo je on.

U takvom okruženju bankarski sektor, prema njegovim rečima, neće izgubiti značaj, uprkos čestim prognozama o njegovom nestanku. Naprotiv, njegova uloga u finansiranju tranzicije, digitalizacije i održivog razvoja biće još izraženija.