Crnogorske brodarske kompanije sa milionskim dugovima i skromnom flotom

Crna Gora ima dve brodarske kompanije u većinskom državnom vlasništvu. Obe imaju po dva broda i milionske dugove.

Finansijsku krizu jedne – Crnogorske plovidbe – vlada namerava da reši tako što će njene brodove unajmiti druga – Barska plovidba.Tome se protive manjinski akcionari Barske plovidbe koji kažu da ne žele da otplaćuju tuđe kredite, piše eKapija.

Iz Udruženja kapetana smatraju da je plan resornog Ministarstva kontradiktoran i da može voditi gašenju domaćeg pomorstva.

Obe kompanije imaju milionske dugove, a država im je garant za kredite koje su uzeli 2010. i 2013. kod kineske Exim banke.

Krajem januara vlada je toj banci uplatila 4,2 miliona dolara za kreditne rate. Od toga je 2,4 miliona bila poslednja rata za Crnogorsku plovidbu.

„Crnogorska plovidba je prezadužena i nelikvidna, i ne može da servisira svoje obaveze”, navelo je Ministarstvo pomorstva u Informaciji o urgentnom rešavanju nelikvidnosti te kompanije. Njen ukupan dug je oko 37 miliona evra. Od toga 36,2 miliona duguje vladi.

Dospeo je i dug za kredit, oko 400.000 evra kod Prve banke. U toj banci najveći akcionar sa 43 odsto je Aco Đukanović, brat bivšeg predsednika Crne Gore Mila Đukanovića.

Banka je sredinom aprila blokirala račun Crnogorske plovidbe, zbog čega kompaniji preti stečaj, smatraju u Ministarstvu. Kao privremeno rešenje su predložili dva broda Crnogorske plovidbe zakupi Barska plovidba i avansno joj plati milion evra. Time bi se, kako dodaju, sprečio stečaj.

Iz Prve banke navode da su na „zahtev klijenta i resornog ministarstva“ ponudili reprogram kredita kako bi se izmirili dugovi i izbegao stečaj. No, dogovor još nije postignut.

„Banka će i dalje težiti da u saradnji sa klijentom pronađe najpovoljniji aranžman, bez pokretanja stečajnog postupka”, navodi se u odgovoru Prve banke Radiju Slobodna Evropa (RSE). Odgovore na ovu temu iz Crnogorske plovidbe i Ministarstva pomorstva RSE nije dobio.

I Barska plovidba ima veliki dug, ali je, prema oceni Ministarstva, u nešto boljem položaju od Crnogorske plovidbe.

Vladi duguju 9,3 miliona evra, ali su uspeli da ugovore najam brodova na godinu, uz visoke cene, i tako obezbede likvidnost, ocena je Ministarstva.

Takođe, Barska plovidba je vlasnik poslovne zgrade u Baru i prostora u Beogradu, pa bi se sredstva od prodaje dela tih nekretnina, kako dodaju, mogla utrošiti za otplatu kredita i druge svrhe. Međutim, manjinski akcionari Barske plovidbe, koji imaju 48 odsto vlasništva, protiv su plana Ministarstva. Kako su saopštili, otplata tuđih dugova nigde u svetu ne može biti u interesu onog ko ih plaća. Oni su za RSE naveli da neće dozvoliti da se njihovim novcem otplaćuju krediti drugog brodara i da im se „natovari na pleća“ još devet zaposlenih i pet članova Odbora direktora.

Na upit RSE-a su iz Ministarstva pomorstva saopštili da razumeju zabrinutost manjinskih akcionara, ali da donose odluke u cilju očuvanja crnogorske brodarske industrije.

„Ovaj aranžman može dugoročno doneti koristi i samoj Barskoj plovidbi, kroz dodatne prihode i jačanje tržišne pozicije, što može ići u korist svih akcionara”, navodi se u odgovoru Ministarstva.

Plan Ministarstva pomorstva za urgentno rešavanje nelikvidnosti Crnogorske plovidbe je kontradiktoran, ocenjuju za RSE u Udruženju pomorskih kapetana.

Naime, Ministarstvo navodi da će Barska plovidba uzeti u zakup dva broda Crnogorske plovidbe, dok već u drugoj stavci svog plana navodi da će brodovi biti uzeti u najam.

Iz toga se vidi da Ministarstvo i oni koji su pripremili ovakav model „spašavanja“ ne znaju razlike između zakupa i najma, smatraju u Udruženju.

Kapetan Janko Milutin objašnjava za RSE da se brod zakupljuje bez posade, zaliha i opreme, a zakupac preuzima odgovornost za zaposlene, održavanje broda i njegov komercijalni angažman.

S druge strane, najmom broda se preuzimaju posada i oprema, a unajmitelj nije odgovoran za operativne troškove poput plata za posadu, održavanje i osiguranje broda.

To ukazuje da Ministarstvo pomorstva ne zna elementarne modele poslovanja brodarskih društava, ocenjuju u Udruženju.

„Želeli bi da se varamo, ali imajući u vidu navedeno, sumnjamo da Ministarstvo pomorstva uopšte zna šta radi, i da je predloženo rešenje uvod u gašenje pomorstva u Boki Kotorskoj i Crnoj Gori uopšte”, kaže Milutin.

S obzirom na to da je Ministarstvo navelo da opstanku Crnogorske plovidbe preti stečaj zbog duga od 400.000 evra, Udruženje je javno upitalo Ministarstvo da li se razmatrala mogućnost da se pod hipoteku u tom iznosu založi neki od dva njena broda. Time bi, kako smatraju, aranžman sa Barskom plovidbom bio bespredmetan.

Oni su pozvali nadležne i da saopšte razloge zbog kojih Crnogorska plovidba nije uspela da zaključi nove dugoročne ugovore.

„Da li zbog uslova tržišta koji su tada važili ili zbog nesposobnosti menadžmenta kompanije? Ako je ovo drugo, postavlja se pitanje zašto Ministarstvo nije pozvalo na odgovornost Odbor direktora“, kaže Milutin.

Udruženje pomorskih kapetana je, kako dodaje, pre par meseci predložilo Ministarstvu pomorstva da angažuje nezavisnu agenciju koja bi izradila studiju o stanju u obe pomorske kompanije i dala preporuke za njihovo dalje poslovanje ili, pak, gašenje. Ministarstvo je odbacilo taj predlog.