Crnogorski hoteli spuštaju kategorizaciju zbog visokog poreza

Dvadesetak hotela u Crnoj Gori tokom protekle godine odlučilo je da promeni kategorizaciju, odnosno da formalno pređe u nižu kategoriju smeštaja – iz hotelske u privatnu.

To je direktna posledica odluke vlasti da od ove godine udvostruči stopu poreza za hotelski smeštaj – sa sedam na 15 odsto, piše eKapija.

„Jednostavno su prešli u privatni smeštaj i nisu produžavali rešenje za hotel. Cilj nije bio da izbegnu plaćanje obaveza prema državi, već zato što su nameti veći za hotele nego za privatni smeštaj”, objašnjava za Radio Slobodna Evropa predsednik Udruženja hotela Crne Gore Nikola Pejović.

Odluku o povećanju poreske stope izglasana je u septembru prošle godine parlamentarna većina koju čine Pokret Evropa sad premijera Milojka Spajića i nekadašnji Demokratski front predsednika parlamenta Andrije Mandića.

Poreska stopa na hotelski smeštaj u zemljama Evropske unije kreće se od pet do 14 odsto, pokazuju podaci Evropske kancelarije za statistiku (EUROSTAT) dostavljeni RSE-u.

Porez je povećan uprkos upozorenjima stručnjaka da će to negativno uticati na turizam, koji sa oko 30 odsto bruto domaćeg proizvoda predstavlja najvažniju granu crnogorske ekonomije.

Vlada je u dokumentu iz kraja jula registrovala da se hoteli često rekategorizuju na manje jedinice kako bi izbegli veće takse i nadležnost Ministarstva turizma.

Iz Ministarstva nisu odgovorili na upit o rekategorizaciji hotela.

„Niko od vlasnika smeštaja nije uradio ništa protivzakonito. Oni su na to imali potpuno pravo”, objašnjava za RSE finansijska analitičarka Ana Nives Radović.

Inače, kategorija turističkog smeštaja definiše se brojem zvezdica koje označavaju kvalitet usluge koju gosti mogu da očekuju. Rangira se od jedne do pet zvezdica, gde jedna predstavlja pristupačnije, a pet luksuzne hotele.

To što su promenili kategorizaciju, ističe Radović, ne znači nužno da su umanjili kvalitet usluga.

„Uglavnom su ga zadržali, samo se formalno kategorizuju u nižoj kategoriji.” Međutim, ona napominje da bi to moglo dugoročno narušiti tržišnu ravnotežu i konkurentnost.

Pejović je ranije rekao da bi oni koji imaju do 80 hotelskih kreveta mogli da pređu u privatni smeštaj – pošto se „po članu porodice može podeliti po 20 kreveta, a da se ne uđe u PDV sistem“.

„Znači, nas četvorica podelimo po 20 kreveta, to je 80 kreveta, obrnemo 120.000 i faktički državi ne damo ništa”, upozorio je Pejović.

Privrednici su ranije pojasnili da, na primer, pružaoci usluga koji godišnje imaju promet do 30.000 evra nisu obveznici plaćanja PDV-a – poreza na dodatu vrednost. Tu, ističu, spada većina privatnog smeštaja, etno-sela, pojedini hosteli i pansioni.

Ovo nije jedini problem koji muči crnogorski turizam. Crna Gora je, prema podacima iz marta 2025. godine, samo zbog neregistrovanog privatnog smeštaja izgubila oko 86 miliona evra. Kolika je to suma u kontekstu Crne Gore pokazuje primer da su za petinu tog iznosa prošle godine izgrađene dve klinike u okviru Kliničkog centra Crne Gore.

Neregistrovani privatni smeštaj je veliki problem jer ga na tržištu ima mnogo više nego hotela, upozorava predsednik Udruženja hotela Crne Gore Nikola Pejović.

„Prosto im se ne može ući u trag koliko ih ima. Pretpostavke su da se radi o hiljadama jedinica na teritoriji cele zemlje. Oni su u sivoj zoni i niko ih ne kontroliše, niti postoje mehanizmi za to”, objašnjava Pejović.

Da je problem u kontroli saglasna je i finansijska analitičarka Ana Nives Radović.

„Kada pogledamo ono što je na platformama kao što su Booking i AirBnB, brojevi jasno ukazuju da postoji ozbiljan problem u kontroli neregistrovanog smeštaja”, zaključuje i ističe da su crnogorske vlasti pokušale da sarađuju sa predstavnicima ovih platformi kako bi sprečile registrovanje smeštaja koji nije prijavljen kod države.

„Međutim, ti napori ne daju rezultate, jer nema istrajnosti. Proces se započne, pa se nalaze izgovori zašto to nije dalo rezultate, pa se odustane… Nedostatak rezultata govori o institucionalnim slabostima”, kaže Radović.

Osim neregistrovanog smeštaja, mnogi vlasnici ne prijavljuju goste i ne plaćaju boravišnu taksu.

Naime, vlasnici su dužni da prijave goste, naplate im boravišnu taksu koja je uglavnom jedan evro po danu i da na računu za smeštaj posebno iskažu iznos te takse. Radović ukazuje na slabu kontrolu i neadekvatnu kaznenu politiku u ovom segmentu.

„Ako godinama možete da imate neprijavljen smeštaj i da ste svesni da ne podlegnete bilo kakvoj sankciji, onda takvu praksu nastavljate. Mala je verovatnoća da ćete – bez neke prinude – poželeti da pređete u legalno poslovanje”, ističe Radović.

Na pitanje koje su posledice ovakve prakse, sagovornica RSE ističe da su one dugoročne i višestruke – od fiskalnih, tržišnih, reputacionih, investicionih…

„I treba svi u državi da se zabrinu”, zaključuje.

Država je prošle godine od turizma prihodovala 1,46 milijardi evra, što je pad od 3,6 odsto u odnosu na 2023. godinu, pokazuju podaci Centralne banke Crne Gore.

To je prvi put od obnove nezavisnosti 2006. godine – izuzimajući godinu pandemije – da se prihodi od turizma smanjuju u odnosu na prethodnu, saopšteno je iz Privredne komore Crne Gore.

To ukazuje da turizam, kako se navodi u saopštenju, trpi posledice pogrešnih poteza u kreiranju turističke ponude i nedostatka dugoročnog plana i vizije razvoja. Da je manje noćenja drugu godinu zaredom pokazuju podaci i Monstata, prema kojima je broj noćenja u svim vrstama smeštaja za period januar–jun ove godine manji za 272.000.