Da li Crna Gora može da sačuva turske investicije uprkos incidentima?

Crna Gora se nalazi pred jednim od najozbiljnijih ispita svoje ekonomske zrelosti – kako istovremeno zaštititi turske državljane, sačuvati investicije i održati poverenje stranog kapitala.

Nedavni incidenti koji su uzdrmali odnose s Turskom mogli bi, upozorava dr Jovan Rabrenović iz Instituta ekonomskih nauka, prerasti u lančanu reakciju sa ozbiljnim posledicama po tržište nekretnina, bankarski sistem i državne finansije.

“Ovo nije samo pitanje bezbednosti, već test ekonomske suverenosti i institucionalne zrelosti Crne Gore”, poručio je Rabrenović, piše Portal ETV.

Rabrenović je rekao da se Crna Gora suočava sa značajnim izazovom koji nadilazi vidljive diplomatske i bezbednosne incidente, a koji direktno utiče na zaštitu turskih državljana i očuvanje turskog kapitala.

Dodao je da ovo pitanje nije samo diplomatsko, već predstavlja test nacionalne ekonomske stabilnosti, vladavine prava i signal svim stranim ulagačima o tome da li su njihove investicije sigurne u Crnoj Gori.

Istakao je da je turski kapital, kao jedan od ključnih stubova ekonomije u prethodnih nekoliko godina, postao ranjiv zbog koncentracije u osetljivim sektorima poput nekretnina, građevinarstva, turizma i komercijalnih usluga, što ga čini podložnim bezbednosnim i političkim rizicima.

Rabrenović je podsetio da se crnogorska ekonomija u velikoj meri oslanja na strani kapital, koji je glavni pokretač rasta već dve decenije. Kako je rekao, Turska je u tom kontekstu jedan od ključnih partnera:

U prvih osam meseci 2024. godine Turska je bila najveći strani investitor sa prilivom od 92,2 miliona evra, što predstavlja 21 odsto ukupnih stranih direktnih ulaganja u Crnoj Gori.

U 2023. godini turska ulaganja iznosila su između 85,4 i 100,9 miliona evra, čime je Turska bila drugi ili treći najveći investitor. U proteklih šest godina (2019–avgust 2024) ukupna turska ulaganja dostigla su 451,7 miliona evra, od čega 217,9 miliona u kupovinu nekretnina, 35 miliona u direktna ulaganja u kompanije i 193,7 miliona kroz međukompanijske dugove.

Na teritoriji Crne Gore registrovano je oko 14.500 preduzeća sa turskim kapitalom, od čega oko 12.500 ima turske osnivače – što predstavlja 20 odsto od ukupno 68.000 kompanija u zemlji.

Među stranim kompanijama (ukupno 29.960 aktivnih u 2024. godini) turske čine 9.818, odnosno oko 33 odsto. Aktivne kompanije ostvaruju godišnji promet veći od 90 miliona evra.

“Međutim, struktura ulaganja predstavlja ranjivu tačku”, naglasio je Rabrenović.

Nedavni incidenti sa turskim državljanima, prema rečima dr Rabrenovića, predstavljaju ozbiljan reputacioni šok. On je upozorio da, ako dođe do pogoršanja odnosa, godišnji priliv kapitala iz Turske mogao bi pasti za 40 do 60 odsto, što bi direktno uticalo na budžetske prihode, tržište nekretnina, bankarski sektor i ukupno poverenje investitora.

“Ovo bi izazvalo domino-efekat – smanjenje likvidnosti, pad zaposlenosti u građevinarstvu, rast fiskalnog deficita, smanjenje vrednosti kolaterala, rast nenaplativih kredita i pritisak na bankarsku likvidnost”, rekao je Rabrenović.

Prema njegovim rečima, šteta bi se manifestovala kroz tri ključna kanala:

1. Finansijska reakcija – masovne prinudne prodaje, obustava novih ulaganja i smanjenje reinvestiranja smanjuju likvidnost u građevinarstvu i pratećim sektorima.

2. Reputacioni učinak – povećana procena rizika među ulagačima i turistima dovodi do pada poseta i smanjenja prihoda, što slabi fiskalne mogućnosti države.

3. Prekid saradnje – smanjenje partnerstava u javnom i privatnom sektoru, uključujući zdravstvo, obrazovanje i infrastrukturu, donosi dugoročne socijalne i strateške posledice.

Kako je upozorio dr Rabrenović, ako se bilateralni odnosi pogoršaju bez adekvatne reakcije, postoji rizik od snažnih udara: pada tržišnih vrednosti nekretnina, direktnih fiskalnih gubitaka kroz smanjene poreske prihode i PDV, te slabljenja percepcije političke pouzdanosti.

Rekao je da regulatorna nepredvidivost (npr. ad hoc restrikcije) u kombinaciji sa bezbednosnom nesigurnošću stvara „dvostruki šok“, što može dovesti do smanjenja angažmana ili potpunog povlačenja rezidenata i ulagača.

Dr Rabrenović je poručio da bi se rizici mogli minimizovati samo kroz koordinisano delovanje države.

Hitno (prve nedelje):
• Pokrenuti brzu, nezavisnu i transparentnu istragu incidenata; objaviti korake javnosti i partnerima.
• Aktivirati diplomatske kanale za umirenje aktera i potvrdu zaštite stranaca i investicija.
• Uvesti privremene mere likvidnosne podrške (odlaganje poreskih obaveza, administrativne olakšice) radi prevencije prinudnih likvidacija.

Kratkoročno (1–3 meseca):
• Pokrenuti kampanju reputacionog menadžmenta sa porukama o vladavini prava i sigurnosti.
• Pregledati administrativne procedure i objaviti predvidljive rokove za rešavanje zahteva.
• Uvesti monitoring transakcija na tržištu nekretnina i procene izloženosti bankarskog sektora rizicima likvidnosti i nenaplativih kredita (NPL).

Dugoročno (6–36 meseci):
• Diversifikovati profil ulaganja kroz podsticaje za tehnologiju, proizvodnju i obnovljive izvore energije.
• Institucionalizovati mehanizme upravljanja rizicima stranih ulaganja i kriterijume za intervenciju.
• Jačati kapacitete pravosudnih i policijskih institucija za efikasno procesuiranje slučajeva sa stranim akterima.

“Diplomatski kanali moraju biti maksimalno iskorišćeni, uz javne poruke solidarnosti i garancije sigurnosti turskim državljanima i kompanijama”, istakao je Rabrenović.

Na kraju je poručio da Crna Gora ne može sebi priuštiti gubitak partnera poput Turske, koja nije samo investitor već i strateški saveznik.

“Ovo je test ekonomske suverenosti i geopolitičke pouzdanosti. Samo brza, odlučna i transparentna reakcija može sprečiti da bezbednosni šok preraste u dugoročnu štetu. Država mora pokazati da je pravno sigurna, demokratska i otvorena, štiteći sve investitore jednako, kako bi očuvala ekonomski identitet i reputaciju kao stabilne destinacije”, zaključio je Rabrenović.