Do kraja decembra ugovor sa EIB-om za rekonstrukciju pruge Golubovci-Bar

Ministarstvo saobraćaja Crne Gore će do kraja decembra potpisati ugovore sa Evropskom investicionom bankom (EIB) za rekonstrukciju pruge Golubovci–Bar, dok se potpisivanje kreditnog aranžmana sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) očekuje početkom naredne godine.

Ukupna vrednost projekta, bez uračunatog poreza na dodatu vrednost (PDV), iznosi 230,8 miliona evra. Projekat će se, pored kreditnih sredstava EIB-a od 63 miliona, finansirati kombinacijom kredita EBRD-a od 50 miliona i novcem iz Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) u iznosu od 112,62 miliona evra, kao i sopstvenim sredstvima od 5,18 miliona evra, piše eKapija pozivajući se na Vijesti.

Ugovori koji treba da se potpišu sa EIB-om usvojeni su na sednici vlade. Reč je o ugovoru o kreditu od 63 miliona evra i ugovoru o WBIF grantu od 112,62 miliona.

U cilju unapređenja železničke infrastrukture i modernizacije pruge Vrbnica–Bar, Ministarstvu saobraćaja Crne Gore je kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF) odobreno 112,62 miliona evra u decembru 2023. godine, na sastanku Upravnog odbora WBIF-a. Taj novac namenjen je za rekonstrukciju oko 39,6 kilometara otvorene pruge od stanice Golubovci do stanice Bar, 17 kilometara staničnih koloseka i šest kilometara manevrskih koloseka, uključujući klizište Ratac i tunel Sozina.

Pruga Vrbnica–Bar predstavlja osnovnu železničku liniju na teritoriji Crne Gore i deo je međunarodne železničke linije Beograd–Bar, koja povezuje Crnu Goru i Luku Bar sa Zapadnim Balkanom i zemljama centralne Evrope, odnosno sa Transevropskom transportnom mrežom (TEN-T) i koridorima VII i X.

Zbog nedovoljnog održavanja, koje je dovelo do propadanja nadgradnje, brzina vožnje je smanjena na 70 kilometara na sat na većem delu deonice Golubovci–Bar. Pored toga, ograničenja od 20 i 50 kilometara na sat uvedena su na deonicama zahvaćenim klizištima, između Sutomora i Bara, odnosno Virpazara i Sutomora.

Kako se navodi u vladinoj dokumentaciji, s obzirom na to da investicioni grant pokriva 50 odsto vrednosti projekta, preostali iznos sredstava za realizaciju mora da se obezbedi kroz zaključivanje ugovora o kreditu sa EIB-om i EBRD-om. Ugovor sa EIB-om neophodno je zaključiti do kraja ove godine, dok će ugovor sa EBRD-om biti potpisan početkom naredne.

Realizacija projekta doprineće poboljšanju nivoa usluga, podsticanju preusmeravanja sa drumskog na železnički transport, unapređenju ukupne održivosti železničkog sistema, kao i smanjenju troškova transporta.

U dokumentaciji se navodi da se kredit od 63 miliona može povući najviše u 12 tranši, pri čemu minimalni iznos svake pojedinačne iznosi pet miliona, osim u situaciji kada je preostali raspoloživi iznos kredita manji od tog iznosa. Rok raspoloživosti kreditnih sredstava iznosi pet godina od datuma potpisivanja ugovora.

Kamatna stopa će se definisati prilikom svakog povlačenja novca, pri čemu Crna Gora može za svaku tranšu izabrati fiksnu ili varijabilnu stopu. Varijabilna stopa formira se na osnovu relevantnog EURIBOR-a uvećanog za marginu i ažurira se na početku obračunskog perioda – kvartalnog ili polugodišnjeg. Visina kamatne stope zavisi od uslova na međunarodnom finansijskom tržištu u trenutku povlačenja. Ugovor predviđa i mogućnost naknadne revizije ili konverzije kamatne stope za svaku tranšu posebno.

Očekivani rok završetka projekta je kraj juna 2030. godine.

Otplata kredita obavljaće se po tranšama, shodno amortizacionom planu koji će biti utvrđen za svaku pojedinačno. Prva rata može dospeti najranije 30 dana od povlačenja tranše, a najkasnije šest godina od tog datuma. Poslednja rata može dospeti najranije četiri godine, a najkasnije 25 godina od povlačenja tranše, što predstavlja maksimalni rok otplate kredita.

Deonica Golubovci–Bar puštena je u rad krajem novembra 1959. godine i koristi se za putnički i teretni saobraćaj. Prema tadašnjem projektu, maksimalna projektovana brzina bila je 100 kilometara na sat, ali se zbog trenutnog stanja pruge ta brzina ne može postići, pa je najveća sada od 70 do 80 kilometara na sat.

Projekat je deo proširenja koridora glavne transevropske mreže između susednih zemalja, kako bi se Luka Bar bolje povezala sa tim koridorima i Srbijom, jer pruga trenutno ne zadovoljava uslove kao što su instalacije, brzina od 100 kilometara na sat i prijem teretnih vozova dužih od 750 metara.

Za realizaciju projekta biće zadužena Železnička infrastruktura Crne Gore (ŽICG), koja je ranije projekat najavljivala za ovu godinu. Međutim, ključni preduslovi nisu ispunjeni – potpisivanje finansijskog sporazuma sa finansijerima i izrada glavnog projekta.