Fiskalna strategija Crne Gore predviđa snažan rast prosečne i minimalne zarade

Minimalna zarada od 450 evra treba da bude povećana na 600 evra za zaposlene koji imaju završenu srednju školu i na 800 evra za one koji imaju visoku školsku spremu, predviđeno je predlogom Fiskalne strategije koju je pripremila Vlada Crne Gore.

Doprinosi za penzijsko-invalidsko osiguranje (PIO) sa sadašnjih 20,5 odsto biće prepolovljeni, na način što će deo koji ide na teret poslodavca od 5,5 odsto biti ukinut, a za zaposlene će biti smanjen sa 15 odsto na oko deset odsto, piše Mina pozivajući se na Vijesti.

To su ključni detalji iz predloga Fiskalne strategije koju je pripremila Vlada premijera Milojka Spajića, a koji su na sastanku predočeni predstavnicima Unije poslodavca (UPCG), koja je socijalni partner izvršne vlasti.

Ukupni doprinosi za PIO sada iznose 20,5 odsto od bruto zarade, od čega je 15 odsto doprinos na teret zaposlenog, a 5,5 na teret poslodavca. Na prosečnu neto zaradu od 830 evra, ukupni doprinos za PIO iznosi 208,5 evra, od čega 152,6 evra na teret zaposlenog i 55,9 evra na teret poslodavca.

Ukidanjem doprinosa za PIO za poslodavca znači da bi on imao uštedu od 55,9 evra na prosečni iznos zarade. Smanjenje doprinosa na teret zaposlenog sa 15 na deset odsto znači da bi zaposlenom sa prosečnom zaradom neto plata bila veća za 51 evra.

Na ovo smanjenje doprinosa država bi izgubila prihod od 107 evra po zaposlenom s prosečnom zaradom. Deo tog novca budžet bi nadoknadio na račun povećanja naplate poreza i doprinosa na osnovu rasta minimalnih zarada na 600 i 800 evra.

Rast minimalne zarade sa 450 na 600 evra znači povećanje plate od 150 evra ili 33 odsto, a rast minimalne zarade sa 450 na 800 evra znači povećanje plate za 350 evra ili 78 odsto.

“Predlogom Fiskalne strategije uvodi se za svu ugostiteljsku delatnost stopa poreza na dodatu vrednost (PDV) od 15 odsto, zadržava se opšta stopa PDV-a od 21 odsto, a biće oporezovani dobici od igara na sreću. Planirane su i stimulativne mere u vidu poreskih olakšica za ulaganja u poljoprivredu”, ispričao je izvor Vijesti, dodajući da će Razvojna banka biti isključivo namenjena za privredu.

Takođe, planira se i da se manjak u državnoj kasi, koji nastane smanjivanjem doprinosa, nadoknadi od markiranja goriva i prodaje nelegalno stečene imovine.

Izvor Vijesti je objasnio da privrednici tek treba da urade analize da vide kako će se plan Vlade iz predloga Fiskalne strategije odraziti na njihovo poslovanje.