Godišnji pad prihoda 99 najuspešnijih srednjih preduzeća u Crnoj Gori

Crna Gora jeste mala privreda, ali učešće firmi srednje računovodstvene veličine morao bi u njoj da bude za nijansu veći, što bi slalo i bolju sliku, odnosno poruku o ekonomskoj stabilnosti potencijalnim investitorima, jer dok male firme pate od velikog broja početnih izazova ili se, kao iskusnije, bore protiv masivne državne birokratije bez konkretne podrške u mikrofinansiranju, a velike privatne kompanije su ili povezane sa globalnim poslovnim sistemima ili zavise, prečesto, od aktuelne političke situacije, srednja preduzeća se nalaze – baš kako im i ime kaže – tačno negde između, pa biju sopstvene bitke, ali znatno bliže normalnim tržišnim principima.

Kao što smo konstatovali u našoj analizi poslovanja velikih preduzeća u Crnoj Gori, zavod za statistiku Monstat grupiše privredna društva po veličini isključivo po parametru broja zaposlenih, a ne i po dva ostala računovodstvena kriterijuma (raspoloživa aktiva i ostvareni prihodi).

Kada se ovako gleda, tokom prošle godine u Crnoj Gori poslovalo je 328 firmi srednje veličine – za dvadeset više nego godinu dana ranije, ali zato prema udelu u ukupnom broju preduzeća u zemlji njih 0,6 procenata, to jest za 0,1 odsto manje. Ovo je posledica velikog rasta broja svih preduzeća u zemlji u 2023. godini, što je svakako dobar pokazatelj, ali su ogromnom većinom u pitanju mikro i mala preduzeća.

Poređenja radi, u Srbiji je udeo srednjih preduzeća prema ukupnom broju privrednih društava u zemlji oko 1,6 procenata.

Promene u odnosu na prošlu godinu

Portal Biznis.rs svake godine donosi analize poslovanja velikih, srednjih i malih privrednih društava u Crnoj Gori. Kada je reč o 99 najuspešnijih srednjih preduzeća, na prvi pogled zabrinjavajuće je što su ona tokom 2023. godine zbirno ostvarila manje prihode nego godinu dana ranije – 1,92 milijarde evra naspram 2,05 milijardi iz 2022. Podsetimo, pad prihoda imala su i najbolja srednja preduzeća u Srbiji u istom periodu.

S druge strane, njihova krajnja dobit bila je na godišnjem nivou veća za oko 4,3 odsto, na 216.261.020 evra.

To delimično ima veze i sa tim koje su delatnosti dominantne među najuspešnijim kompanijama ove veličine u 2023. Ako izuzmemo trgovinu na veliko i malo, koja predstavlja oslonac crnogorske privrede u celini, tabela najboljih srednjih preduzeća prikazuje otprilike ravnomeran broj finansijskih kompanija, te građevinskih i prerađivačkih firmi.

Najuspešnijih 99 crnogorskih srednjih preduzeća je zapošljavalo 9.353 radnika tokom 2023. godine.

Na prvom mestu našeg rangiranja nalazi se podgoričko preduzeće Plus, koje trguje na veliko duvanskim proizvodima. Ono je bilo prvo i po ukupnim prihodima, sa 73.287.807 evra.

Najveći dobitaš je lanac hotela Carine, sa 15,87 miliona evra.

Treba izdvojiti još i građevinsku firmu Briv Construction, koja je zabeležila najveću godišnju stopu rasta prihoda (+127 odsto), u sitaciji kada je čak 13 rangiranih firmi zapravo ostvarilo pad prihoda.    

Najveći poslodavac na listi je preduzeće Lovćen osiguranje, sa 241 radnikom.

Pri rangiranju najuspešnijih srednjih preduzeća u Crnoj Gori obuhvaćeni su ključni parametri poslovanja, izračunati na osnovu informacija iz godišnjih finansijskih izveštaja kompanija kojima raspolaže analitički partner CompanyWall. Ti parametri su ukupni prihodi, neto dobit, dodata vrednost po zaposlenom, indeks rasta prihoda u 2023. godini u odnosu na 2022 godinu, EBITDA u 2023. u odnosu na 2022. godinu, kao i pomenuti kriterijum zaduženosti.

Nabrojani parametri su potom uvršteni u posebnu matematičku formulu, gde je svakom od njih dodeljena različita ponderska vrednost po važnosti. Primera radi, kriterijum dodate vrednosti po zaposlenom imao je najjači ponder, pa potom dobit i rast dobiti, a zatim prihodi i rast prihoda. Cilj ovakvog načina izračunavanja je da se pronađe set parametara za dobijanje objektivne slike poslovanja srednjih preduzeća u Crnoj Gori.

Iz našeg tradicionalnog godišnjeg rangiranja automatski su ispale firme koje su u likvidaciji, neaktivne ili u predstečajnom postupku, ili čiji neto dug (razlika između kratkoročnih obaveza i obrtne imovine) prevazilazi petostruku vrednost EBITDA. Od rangiranih privrednih subjekata za našu jednačinu uspešnosti uzeti su ukupni prihodi, dobit, međugodišnji rast prihoda i dobiti, dodata vrednost po zaposlenom, a njima su potom dodate različite ponderske vrednosti, u cilju dobijanja najobjektivnije i tačnije liste najuspešnijih.