HNB snizila prognoze ekonomskog rasta, povećala procenu inflacije

Hrvatska narodna banka (HNB) je u najnovijim makroekonomskim projekcijama blago naviše revidirala prognozu rasta inflacije u ovoj godini, a naniže procenu rasta realnog BDP-a, u oba slučaja za 0,2 postotna boda.

U odnosu na projekcije iz decembra prošle godine, inflacija bi u proseku mogla iznositi 3,7 odsto, a ekonomski rast 3,2 odsto, vidljivo je iz sažetka prolećne makroekonomske projekcije HNB-a.

Kako ističe HNB, nakon što se prošle godine rast realnog BDP-a Hrvatske ubrzao na 3,8 odsto, u 2025. i 2026. mogao bi u proseku usporiti na približno tri procenta. Pritom bi domaća potražnja mogla da nastavi da snažno podupire rast realnog BDP-a, ali uz manji doprinos nego 2024. godine, piše SEEbiz.

Centralna banka procenjuje i da bi početak ove godine mogla obeležiti stagnacija kretanja ekonomske aktivnosti, naročito zbog slabljenja lične potrošnje, što je, pak, povezano s bojkotom maloprodajnih trgovačkih lanaca tokom jauara i februara.

„Takva bi kretanja, međutim, trebalo da budu privremenog karaktera te se u nastavku projekcijskog horizonta očekuje da bi lična potrošnja mogla ponovo ojačati, ali bi tekući rast ipak mogao biti slabiji nego u 2024. zbog očekivanog usporavanja rasta realnog raspoloživog dohotka domaćinstava“, stoji u HNB analizi.

Kada je reč o rastu investicija, on bi takođe mogao usporiti nakon što je tri godine u proseku bio dvocifren, ali bi i dalje mogao ostati solidan, ako se uzmu u obzir jačanje doprinosa fondova EU i tržišna očekivanja o poboljšanju uslova finansiranja.

Osim toga, navode iz HNB, procenjeno jačanje spoljne potražnje, iako slabije nego što se pre očekivalo, doprineće daljem oporavku izvoza robe i usluga. Pritom bi rast izvoza usluga mogao biti blag s obzirom na visok nivo izvoza turističkih usluga i pogoršanje cenovne konkurentnosti. U skladu s usporavanjem rasta domaće potražnje i rast ukupnog uvoza mogao bi se usporiti, ali bi doprinos neto inostrane potražnje mogao ostati negativan.

Rizici vezani uz rast realnog BDP-a čine se blago negativnima, a to je uglavnom povezano s izraženim geopolitičkim napetostima. S druge strane, povećanje vojnih rashoda na nivou EU u svrhu ojačavanja sigurnosti moglo bi pozitivno uticati na privredni rast, napisali su iz HNB-a.

Razlozi podizanja prognoze rasta ukupne inflacije u 2025. za 0,2 postotna boda, na 3,7 odsto, i za 0,1 postotni bod u idućoj godini, na 2,6 odsto, leže u višem očekivanom rastu cena energije i temeljne inflacije, dok bi, procenjuju iz HNB-a, inflacija cena hrane mogla biti nešto niža u odnosu na ono što se očekivalo u decembru.

Iako je projekcija inflacije revidirana blago naviše u odnosu na decembarsku projekciju, iz središnje banke, kako je i vidljivo, i nadalje očekuju postupno usporavanje inflacije kroz projekcijski horizont.

Smanjenju prosečne godišnje inflacije moglo bi najviše doprineti usporavanje temeljne inflacije, koja bi se pod uticajem restriktivne monetarne politike i slabljenja potražnje mogla smanjiti na 3,2 odsto u 2025., s 4,8 odsto u 2024. godini. Uz to, usporavanje ukupne inflacije moglo bi u manjoj meri odražavati smanjenje prosečne godišnje inflacije cena hrane. Nasuprot tome, napominju iz središnje banke, prosečna godišnja stopa inflacije cena energenata mogla bi u 2025. znatno ubrzati, uglavnom kao rezultat administrativnog povećanja cena plina, električne energije pred kraj prošle i početkom ove godine.

Rizici vezani uz inflaciju ocenjuju se uravnoteženim, ali i dalje naglašenim, pa tako rizici koji bi mogli uzrokovati višu inflaciju uključuju geopolitičke napetosti i povećana izdvajanja za odbranu, dok bi inflacija mogla biti niža od očekivane ako dođe do slabijeg privrednog rasta i time slabije potražnje, jačeg učinka restriktivne monetarne politike te zadržavanja cena energenata na trenutnim nivoima, nižim od onih iz pretpostavka projekcije, ili do dodatnog pada tih cena, kažu iz HNB-a.

Iz centralne banke ističu i da je tržište rada u Hrvatskoj i nadalje robusno, stoga se u 2025. godini očekuje nastavak rasta zaposlenosti, no slabijeg intenziteta, uz pad stope nezaposlenosti ispod pet odsto i usporavanje rasta plata.

Zaposlenost bi tako u 2025. mogla porasti za 2,5 odsto, anketna stopa nezaposlenosti mogla bi iznositi 4,7 procenata, dok bi prosečna nominalna bruto plata mogla porasti za 8,5 odsto, a realna za 5,5 odsto, prognoze su HNB-a.

Iz HNB-a su upozorili i da su se globalna ekonomska očekivanja pogoršala zbog rastućeg protekcionizma i geopolitičke nestabilnosti, pri čemu bi se uvođenje carinskih mera američke administracije moglo negativno odraziti na ekonomsku aktivnost u celom svetu, a najviše u Kini, Meksiku i Kanadi zbog njihovih snažnih trgovinskih veza sa SAD.

„Mogući dodatni globalni cenovni pritisci zavisiće i od protiv mera kojima će trgovinski partneri SAD-a odgovarati na uvedene carine“, kažu iz HNB-a.

Tako je i očekivani ekonomski rast evropskog područja u tekućoj godini smanjen za 0,2 postotna boda, a negativni rizik upravo predstavlja američko uvođenje carina na uvoz evropskih proizvoda.

Inače, Evropska komisija najavila da će od marta uvesti carine na američku robu u vrednosti od 26 milijardi evra, uzvrativši na američke carine na uvoz čelika i aluminija iz EU-a koje su stupile na snagu.

Plan Komisije između ostalog obuhvata aktiviranje suspendovanih carina na proizvode poput viskija, ali i nove namete na proizvode poput drugih vrsta alkoholnih pića, te šminke i eteričnih ulja.