Hrvatska usporava, Slovenija pod pritiskom, Balkan se bori sa politikom i inflacijom

Jesenji izveštaj Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (wiiw) za 2025. godinu, pod naslovom „Učvršćivanje linija razdvajanja: CESEE u eri fragmentacije“ („Hardening fault lines: CESEE in the age of fragmentation“), pruža analitički uvid u neujednačen ekonomski oporavak zemalja Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope (CESEE). Iako region u celini nastavlja da beleži brži rast u poređenju sa Zapadnom Evropom, glavni narativ oblikuju „oštrije linije rascepa“ koje ukazuju na različite brzine konvergencije, političku neizvesnost i strukturne slabosti.

Ovom prilikom izdvojili smo makroekonomske projekcije za dve članice Evropske unije – Hrvatsku i Sloveniju – i tri zemlje Zapadnog Balkana u procesu pridruživanja: Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Severnu Makedoniju.

EU članice: Hrvatska i dalje iznad proseka evrozone, slab rast izvoza u Sloveniji

Hrvatska je u 2024. godini zabeležila snažan rast BDP-a od 3,9 odsto, podržan prilivom sredstava iz EU fondova, ulaskom u evrozonu godinu dana ranije i u Šengen zonu. Iako se predviđa da će rast usporiti na 3,0 odsto u 2025. godini, a zatim na 2,8 odsto u 2026. nastaviće da premašuje prosek evrozone.

Turizam ostaje glavni motor rasta, a među izazovima se ističe nedostatak kvalifikovanih radnika, koji predstavlja glavnu prepreku za brži rast.

Bečki institut očekuje pad inflacije u Hrvatskoj na 3,7 odsto u 2025. godini, ali će i dalje ostati iznad cilja Evropske centralne banke (ECB) tokom prognoziranog perioda. Predviđa se i smanjenje javnog duga na 57 odsto BDP-a do kraja tekuće godine.

Slovenija se suočava sa značajnim ekonomskim pritiskom. U 2025. godini joj se prognozira rast BDP-a od samo 0,5 odsto, što je znatno niže u odnosu na susedne zemlje. Očekuje se da će se oporavak ubrzati na 1,8 odsto do 2027. godine, usled postepenog poboljšanja spoljne tražnje i jačanja državne potrošnje.

Glavni pritisci dolaze od slabog rasta izvoza i opreznog raspoloženja domaćinstava i preduzeća. Industrija, energetski intenzivna, nastavlja da se smanjuje.

Inflacija će ostati povišena, sa prognozom od 2,8 odsto u 2025. godini, prvenstveno zbog rasta cena hrane, a predviđa se zagrevanje političke scene uoči parlamentarnih izbora 2026. godine, sa sve verovatnijim pomeranjem udesno. Očekuje se da će javni dug do 2027. godine iznositi 66,5 odsto BDP-a.

Zapadni Balkan: Rast u senci politike i inflacije

U jesenjoj prognozi Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije ocenjuje se da je Crna Gora suočena sa dihotomijom. S jedne strane, ekonomski rast je u skladu sa očekivanjima, nezaposlenost je na najnižem nivou ikada, a domaćinstva beleže snažan rast realnih zarada. S druge strane, ranjivosti postaju izraženije, sa rastućom inflacijom, širenjem trgovinskog deficita i sve dubljim deficitom Penzionog fonda.

Projekcije rasta BDP-a iznose 3,4 odsto za 2025. godinu, sa ubrzanjem na 3,5 procenata do 2027. godine. Očekuje se da će stopa inflacije iznositi 4,0 odsto u 2025. godini, pošto je u prvih osam meseci dostigla 3,6 procenata.

Proces pristupanja EU napreduje sporije nego što se očekivalo, a projekcije kažu da će javni dug do 2027. godine iznositi 68,0 odsto BDP-a.

Prva polovina 2025. godine u Bosni i Hercegovini je obeležena sporijim ekonomskim rastom, rastućom inflacijom i pojačanim političkim tenzijama. Bečki institut je revidirao prognozu rasta BDP-a blago naniže, na 2,3 odsto za tekuću godinu. Usporavanje je posledica smanjenja u sektorima građevinarstva i energetike i slabijeg priliva stranih direktnih investicija (SDI).

Politička neizvesnost u Republici Srpskoj dodatno opterećuje poverenje investitora.

Inflacija je porasla (prognozira se 3,3 odsto za 2025.), podstaknuta cenama hrane i energenata, kao i oštrim povećanjem minimalne plate. Ipak, rast realnih plata poboljšao je kupovnu moć. Javni dug je jedan od najnižih u regionu, projektovan na 36,0 odsto BDP-a do 2027. godine.

Severna Makedonija je zabeležila rast koji je premašio očekivanja, vođen stanogradnjom i snažnim izvozom (delimično pojačanim front-loadingom uoči američkih carina). Rast BDP-a iznosi 3,4 odsto u drugom kvartalu 2025. godine, posle 3,0 procenta u prvom, što premašuje ranije projekcije Bečkog instituta od 2,6 odsto za tekuću godinu. Zato je prognoza revidirana na tri odsto.

“Ponovno jačanje inflacije erodira realne zarade. Fiskalna politika ostala je popustljiva, kršeći fiskalna pravila, uz populističku potrošnju na penzije umesto na kapitalne projekte. Predstojeći lokalni izbori biće ključni test za popularnost nove vlade i njeno dalje usmeravanje politike”, ocenjuje se u analizi.

Inflacija je u periodu od juna do avgusta dostigla 4,5 odsto.