Hrvatska zabrinjavajuće povećala uvoz električne energije

Hrvatska i dalje zavisi od uvoza električne energije, a suša i neisplativost proizvodnje struje iz fosilnih izvora dodatno naglašavaju ograničenu samodovoljnost njenog elektroenergetskog sistema, kaže se u analizi privredno-interesnog udruženja Obnovljivi izvori energije Hrvatska (OIEH).

U prilog tim ocenama OIEH iznosi pokazatelje za drugo ovogodišnje tromesečje, prema kojima je to razdoblje bilo obeleženo nastavkom visokog nivoa uvoza, te je uvoz električne energije činio 17,3 odsto ukupne raspoložive energije, prenosi SEEbiz.

OIEH smatra da to ukazuje na nedovoljnu domaću proizvodnju i potrebu za snažnijim oslanjanjem na sopstvene izvore. Gledano po mesecima, u aprilu je udeo uvoza iznosio 4,9 odsto, maju 19,6, a u junu 32 odsto.

OIEH tvrdi da podatak za jun potvrđuje „zabrinjavajući trend energetske zavisnosti Hrvatske, posebno u letnjim mesecima“.

Udruženje iznosi i da je proizvodnja hidroelektrana bila 23 odsto manja u odnosu na višegodišnji prosek, zbog izostanka prolećnih kiša i slabijeg topljenja snega, čime je izostao ključan sezonski doprinos toga obnovljivog izvora.

Istovremeno je proizvodnja iz elektrana na fosilna goriva prepolovljena (pad od 51,6 odsto), zbog Termoelektrane Plomin koja je bila van pogona te zbog, kako se navodi, ekonomske neisplativosti rada termoelektrana na gas.

Pozitivan pomak doneli su ostali obnovljivi izvori energije – sunčane elektrane, vetroelektrane, biomasa i biogas, koji su, prema podacima koje u analizi donosi OIEH, po prvi put zauzeli vodeće mesto u strukturi raspoložive energije s udelom od 29,7 odsto.

„Kako bismo smanjili zavisnost od uvoza i osigurali stabilno snabdevanje u uslovima klimatskih i tržišnih promena, nužno je ubrzati razvoj projekata obnovljivih izvora i paralelno ulagati u elektroenergetsku mrežu i napredne sisteme za skaldištenje energije. Samo fleksibilna i moderna mreža može omogućiti veću integraciju obnovljivih izvora, stabilnost sistema i zaštitu krajnjih korisnika od volatilnosti cena“, kaže se u komentaru analize.

Ujedno se podseća da OIEH u saradnji s Evropskom bankom za obnovu i razvoj, Energetskim institutom Hrvoje Požar i Fakultetom elektrotehnike i računarstva, izrađuje studiju o lokacijama mrežnih zagušenja i potrebi za baterijskim rezervoarima u Hrvatskoj.

Rezultati te studije poslužiće kao temelj za strateško planiranje i usmeravanje ulaganja, a krajnji cilj je da se izgradi energetski sistem koji je pouzdan, samodovoljan i u službi zelene tranzicije, kažu stručnjaci iz OIEH-a.