Hrvatske građane očekuje smanjivanje gotovine u budućnosti

Tehnologija će se u budućnosti, prema oceni predsednice i suosnivačice udruženja Alice in blockchains Magde Milas, još brže razvijati. Posebno ako dođe do nekog novog globalnog poremećaja, kakav je bila pandemija korona virusa i dođe do zatvaranja, Hrvati će uz pomoć fintech preduzeća u narednih 10 godina ići u smeru smanjivanja gotovine u opticaju. Ona smatra da će se još više razvijati nove vrste digitalnog plaćanja, kao i nove vrste ocene kreditne sposobnosti.

Milas je ovo izjavila na panelu “Budućnost je stigla – fintech” u sklopu konferencije „Zagreb – bankarski i finansijski centar“, koju organizuje Poslovni dnevnik. Glavna tema ovog panela bila je kako finansijska industrija u Hrvatskoj trenutno stoji po pitanju finansijskih tehnologija (fintech).

Panelisti su govorili o tome šta to znači za građane, a šta za poslovne subjekte, koliko se menja slika industrije, ali i koliko važni postaju procesi digitalizacije i veštačka inteligencija, a koliko čovek, prenosi Poslovni dnevnik.

Na konferenciji je ocenjeno da, uzimajući u obzir demografske trendove Hrvatske, promene koje su za razvoj fintech-a potrebne trebalo bi da, u odgovarajućem tempu, prati i edukacija potencijalnih korisnika.

Direktor digitalne imovine firme Aircash Filip Šaravanja objasnio je da se disbalans ogleda u tome da, koliko god da je fintech komplikovan za sam razvoj, toliko s druge strane rešava probleme korisnika na jednostavan način.

“Na razvoj će najviše uticati svest da među rizicima glavni postaje rizik nečinjenja. To je rizik propuštenih prilika. Ako se ne razvijamo, najviše gubimo, jer dolaze igrači iz inostranstva i uzimaju nam deo tržišnog kolača”, upozorio je Šaravanja.

To je, kako smatra direktor kompanije GlobalLogic Hrvatska Vladimir Kosanović, deo zagonetke o tome zašto u Hrvatskoj više nema vertikalno organizovanih fintech kompanija.

“Kad vam se prikaže na jednostavan način da se može, kao što je to slučaj kompanije Elektronički račun i njihovog razvoja usluga, to je definitivno podsticaj. U fintech-u je pozadina razvoja vrlo složena, pre svega zbog heterogenih sistema koji nisu integrisani, što je karakteristika fintech industrije. Moramo pametno da biramo bitke, pa kada se kreće u vertikalizaciju usluge, tradicionalnim igračima – bankama – treba objasniti zašto je bitno imati iskustvo iz ove industrije s našeg tržišta”, smatra Kosanović.

Rizik nečinjenja klijenti dobro percipiraju, pa prema višem menadžeru u Odeljenju poslovnog savetovanja kompanije Deloitte Dejanu Obradoviću vidljive su pozitivne promene koje donose digitalne tehnologije. Pozvao se i na Deloitte-ovo istraživanje digitalne zrelosti, gde se vidi da je Hrvatska u odnosu na zemlje centralne Evrope nešto slabija, što „pokazuje da postoji značajan prostor za napredak“.

Kada je reč o tome koliko je hrvatski finansijski sektor zainteresovan da u neke poslovne procese implementira što pre fintech uslugu, Šaravanja je istakao da tradicionalne finansijske institucije uviđaju šta je rizik nečinjenja, ali da on nije siguran u to koliko su spremne da izađu iz svoje zone komfora.

Što se tiče Hrvatske i spremnosti subjekata da inoviraju, dodao je da u Hrvatskoj ima dovoljno ljudskih resursa za razvoj fintech rešenja, kao i da većina istih dolazi upravo iz malih država, poput Litvanije.

Milas je naglasila da se poslednjih nekoliko godina povećava uticaj blokčejna, što se posledično odražava kao veliki skok u razvoju tržišta, i to do te mere da je teško postalo pratiti sam razvoj i sve nove tehnologije. Stoga je poručila bankama koje ignorišu nove tehnologije da će na ovaj način veoma zaostajati.