Iskustva Bugarske i Rumunije: Dobro došli u klub, pazite da se ne prezadužite

Ulazak Srbije u „klub“ država sa investicionim rejtingom prilika je da se podsetimo iskustava susednih zemalja Rumunije i Bugarske, sa kojima delimo ne samo iskustvo života „iza gvozdene zavese“, već i dugotrajne evrointegracije (koje su oni okončali), kao i na oko beskrajne reforme privrednog i institucionalnog okruženja.

Danas nam je zajedničko to što imamo investicioni rejting – Srbija od pre nekoliko dana, a naše komšije već 20 godina. Ipak, dok je Rumunija gubila i vraćala taj status, Bugarska ga čuva i cilja na A rejting u skorijoj budućnosti, a za Biznis.rs ekonomski novinari vodećih medija dve zemlje govore o lekcijama koje su usput naučene.

„Investicioni rejting je svakako dobra stvar – to će pomoći celoj privredi, a ne samo kada je reč o zaduživanju države i vođenju javnih finansija“, kaže za Biznis.rs Adrian Mosoianu, novinar specijalizovan za poslovne teme na jednom od najpoznatijih rumunskih biznis portala Profit.ro.

On ističe da će, zahvaljujući investicionom rejtingu, najveće srpske kompanije i banke, bilo da su u državnom ili privatnom vlasništvu, osetiti poboljšanje kada je reč o kreditnoj sposobnosti, kao i percepciji rizika poslovanja.

„To će privući više stranih investicija“, kaže Mosoianu, ali upozorava da to ne znači da će sve nadalje biti ružičasto i da vlasti moraju biti na oprezu. Iskustvo Rumunije, kako kaže, pokazalo je da je ponekad gore vratiti se na „junk“ (neinvesticioni) rejting, nego nikada ne doći do investicionog ranga.

„Naša zemlja je prvi put dobila investicioni rejting 2004. godine, kada se smatralo da su tadašnje vlasti na dobrom putu ka članstvu u EU i da solidno sprovode ekonomske reforme. Međutim, vratili smo se na ‘junk’ nivo 2008. godine, na ivici velike globalne ekonomske krize, i to zbog neumerene potrošnje Vlade koja je bila podstaknuta dobrim rejtingom, odnosno niskim troškovima zaduživanja države„, ispričao je Mosoianu za Biznis.rs.

Rešenje je pronađeno u aranžmanu sa Međunarodnim monetarnim fondom koji je „spasao“ rumunski budžet. Sa MMF-om je u maju 2009. dogovoren aranžman vredan čak 9,32 milijarde evra, pa je 2010. ponovo „osvojen“ i investicioni rejting, ali – ne zadugo.

„U 2011. godini ponovo smo se našli u smeću, zbog naše zavisnosti od problematičnih grčkih banaka. Konačno, od 2014. nadalje nismo gubili investicioni rejting, ali smatram da je važno izvući pouku da ne treba biti previše zavisan od bilo čega, bilo da je to ruski gas, nemački industrijski uvoz ili banke iz EU“, zaključuje Mosoianu.

Jedan od dobrih pokazatelja kada je reč o efektima rejtinga je cena 10-godišnjih (10Y) obveznica. Rumunija, koja već deceniju „čuva“ investicioni rejting i trenutno je od S&P ocenjena sa BBB- kao i Srbija, svoj javni dug preko 10Y obveznica plasira po ceni koja je bliska, ali nepovoljnija od kamata na naše hartije tog tipa.

Bugarska je, sa druge strane, investicioni rejting od S&P dobila kada i Rumunija – 2004. godine – i od tada je provela 20 godina ne vraćajući se u „junk“ korpu, kaže za Biznis.rs urednik na poslovnom portalu Capital.bg Nikolay Stoyanov.

Naš sagovornik, međutim, priznaje da je teško proceniti da li je investicioni rejting „gurao“ privredu napred ili su presudno uticale evrointegracije.

„Tada je privreda bila u procvatu i strane investicije su se slivale u našu zemlju, ali to je u velikoj meri bilo vođeno globalnim ‘galantnim trošenjem’ pre finansijske krize 2008. godine. Takođe, izgledi za pridruživanje Bugarske EU bili su verovatno moćniji motor rasta od kreditnog rejtinga“, priča Stoyanov.

Sa kolegom iz Rumunije se slaže da postoje značajne koristi od investicionog rejtinga, uključujući i tu da srpske hartije od vrednosti sada smeju da kupuju i investitori koji ne smeju da ulažu u junk obveznice. Bugarske vlasti su, takođe, bile uzdržane i nisu se prezaduživale kada su cene obveznica značajno pale.

„Razlog možda leži u valutnom odboru (fiksnom kursu) koji u našoj zemlji deluje kao ‘sidro’. Međutim, u proteklih nekoliko godina političke nestabilnosti i stalnih izbora situacija se promenila i sada postoji ozbiljna pretnja većeg budžetskog deficita u 2025. godini, što bi moglo ozbiljno da testira naš rejting“, kaže Stoyanov.

U poređenju sa kamatama na srpske i rumunske 10Y obveznice, bugarske za sada stoje značajno bolje.

Bugarska trenutno kod S&P i Fitch ima BBB rejting, odnosno Baa1 kod Moody’s, a naš sagovornik ističe da su sve agencije signalizirale da će ga povećati verovatno za više od jednog stepena kada Bugarska uđe u evrozonu.

„Cilj je da se to postigne sredinom 2025. godine, ali najverovatnije neće biti moguće pre početka 2026. Ako se to desi, Bugarska bi mogla da dobije A rejting po prvi put, što bi na dugi rok verovatno imalo pozitivne efekte na troškove finansiranja za kompanije. Ali ponovo će biti teško proceniti efekat“, upozorava Stoyanov.

Kvaka je izgleda u tome šta stoji „na papiru“, a kako stvari funkcionišu na terenu.

„Na papiru Bugarska ima ubedljivu priču za svakog stranog investitora – ona je članica EU koja će uskoro postati i deo evrozone, sa niskim porezima i dobrim kreditnim rejtingom – ali su na drugom tasu te vage neke manje opipljive stvari, kao što su korupcija, neefikasne institucije i nedavna politička previranja. Tako da ne bih očekivao da investitori naprave red na našoj granici“, zaključuje Stoyanov.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Investicioni kreditni rejting je velika vest za Srbiju, ali ne treba praviti euforiju