Javni sektor sa 15 odsto manjim budžetom može do istih rezultata

Međunarodno okruženje nije sjajno. Moramo da priznamo da se nalazimo u jednoj specifičnoj situaciji, mogli bismo reći takozvanoj ‘savršenoj oluji’. Vidimo da se globalni rast kreće malo iznad tri procenta, međutim, ako pogledamo evropski rast – on je ispod jedan odsto! To je posebno važno za nas, jer kada uporedimo zemlje Zapadnog Balkana, posebno Severnu Makedoniju, možemo da vidimo da je rast BDP-a naših država direktno povezan sa rastom efektivne potrošnje stranih zemalja, odnosno najvećih trgovinskih partnera.

Ovako Borče Trenovski, profesor ekonomije na Ekonomskom fakultetu Univerziteta Sv. Ćirilo i Metodije u Skoplju, ocenjuje trenutnu makroekonomsku situaciju u regionu. Na konferenciji održanoj prošle nedelje u Tirani, profesor Trenovski je za Biznis.rs govorio o ekonomskom rastu, efikasnosti javnog sektora na Zapadnom Balkanu, neophodnim reformama i odnosu privatnih i javnih investicija.

“Ekonomski rast zemalja Zapadnog Balkana umnogome zavisi od izvoza. Mi smo otvorene, male zemlje, tako da umnogome zavisimo od evropskih kretanja. Ima ekonomskih mera koje mogu da deluju na fiskalnu i na monetarnu politiku, ali one mogu da ublaže neke efekte, ne i da drastično promene sliku.

Moramo da imamo u vidu da ni geopolitička situacija nije sjajna. Imamo novi rat na Bliskom Istoku, Ukrajina je i dalje tu, još ima nestabilnosti oko cena roba i energije, i to je specifično, posebno za Makedoniju, pošto je kod nas značajno uticalo na rast inflacije. Ono što je dodatno važno, pre svega za fiskalnu politiku, koja mora da bude aktivna u ovom periodu, to je da su javni dugovi i budžetski deficiti porasli u skoro svim zemljama. Porasli su deficiti, a još uvek imamo zategnutu monetarnu politiku i uslove finansiranja. Inflacija blago pada, kamatne stope se smanjuju, ali su i dalje visoke, i tu sad postoji opasnost – ako se zadužujete po visokoj kamati, a ekonomski rast u budućnosti bude nizak, imaćete negativan efekat na svoju ekonomiju.”

Koji su još najveći rizici?

“Dakle imamo deficite, imamo rastući javni dug, a sa druge strane imamo rast minimalne plate i minimalnih penzija, socijalni transferi koje traže građani su veliki jer smo izašli iz dve-tri krize i drastično raste pritisak na budžet. Sad imamo manje sredstava, a veću potražnju, tako da je država između čekića i nakovnja i mora da razmisli o nekakvim promenama.

Promene znače da sa manje sredstava treba uraditi više stvari, zapravo razmišljati o tome kako da povećate svoje prihode, a da pritom ne oštetite neke stejkholdere ili kompanije koje plaćaju poreze, kao i građane, a sa druge strane da obezbedite javne usluge. To je teška misija.”

Ali ne i nemoguća?

“Dve stvari su tu važne. Jedna ključna stvar o kojoj obično pričamo, i koja je posebno važna za celu Jugoistočnu Evropu i za ceo Zapadni Balkan, to je – kako poboljšati efikasnost funkcionisanja javnog sektora. Šta javni sektor, koji naplaćuje poreze i pruža javne usluge, treba da uradi, odnosno kako da poveća ekonomski rast, kako da poboljša ekonomsko stanje i bude efikasniji. Uradili smo u Severnoj Makedoniji pre 7-8 godina jednu studiju obračuna fiskalnih multiplikatora, odnosno – koliko se na jedan dinar javnih rashoda generiše ekonomski rast. Tada su rezultati bili negativni. Javni rashodi nisu stimulisali ekonomski rast, nego su ga smanjivali i to je bilo veoma specifično.

Sada neke kalkulacije poslednjih godina pokazuju da su multiplikatori vrlo niski, čak i za kapitalne investicije. Na prvu loptu su kapitalna ulaganja imala neki uticaj, ali na dugi rok nisu dala efekte, što je pokazalo da sam izbor, prioritizacija i ono što radi javni sektor, nije najefikasnije. Zato je došlo vreme da počnemo da pričamo o efikasnosti. Šta radi javni sektor sa parama privrede i naroda? Kako radi i koji su efekti svih tih javnih politika, potrošnje…?

Mi smo već objavili neke analize u relevantnim međunarodnim časopisima o javnoj potrošnji, za celu Jugoistočnu Evropu. I pokazali smo da u jugoistočnoj Evropi mogu da se smanje javni rashodi, odnosno javna potrošnja, za 15 odsto, a da ostvarimo isti autput i dobijemo iste rezultate. Takođe, kad posmatrate efikasnost, možete sa istim rashodima da dobijete devet odsto viši autput. To malo varira od zemlje do zemlje, ali pokazuje da imamo značajnu neefikasnost.

Ono što posebno zabrinjava kod efikasnosti je kada uzmete glavne sektore u kojima rashodi u poslednje dve-tri decenije drastično rastu. To su zdravstvo i obrazovanje. Ovu analizu smo radili samo za Severnu Makedoniju i videli smo da kod obrazovanja možemo smanjiti rashode za 15 odsto i da imamo iste efekte i isti autput, dok je kod zdravstva to čak 28 odsto. To je neefikasnost! Šta konkretno, treba videti – da li je to korupcija, loše upravljanje sredstvima, loš odabir projekata…”

Zanimljivi su i podaci o efektima javnih investicija?

“Javne investicije su glavni deo koji obezbeđuje rast jedne ekonomije, i tu smo uradili analizu za celu Jugoistočnu Evropu. Pokazalo se da – zamislite – jedna polovina do jedne trećine sredstava može da se smanji, odnosno sačuva, a da se ostvare isti rezultati. To znači da se kod javnih kapitalnih investicija gube sredstva! Kao da pustite vodu kroz cev i onda usput imate negde manje ili veće rupe, negde rđu, i na kraju vam od jednog litra ostane pola ili trećina litra, a ostalo je negde isteklo. Tu moramo da se fokusiramo i taj sistem mora da se popravi. To je velika suma sredstava koja se gubi.”

Napominjete kao veoma bitne i efekte istiskivanja, takozvani crowding out?

“Pokazalo se da su evropske zemlje različite od nas. Dok je trajala kriza, tačnije sve one krize koje smo imali, evropske zemlje nikada nisu smanjivale kapitalne investicije. One su podržavale ta ulaganja, dok su naše države povećavale tekuće rashode. Evropljani su tada praktično uvećavali potencijal za rast i zato sada imamo jedan veliki jaz, i u kvalitetu i u kvantitetu infrastrukture.

Što se tiče crowdingouta, to je jedno vrlo specifično ponašanje. Naime, u zemljama Evropske unije rast kapitalnih javnih investicija i ulaganja od strane države stimuliše rast privatnih investicija, dok je kod nas obrnuto – povećanje privatnih investicija stimuliše javne investicije. Dakle, kod nas javne investicije istiskuju privatne, i to se dešava skoro dve decenije.

I još jedna stvar – kada pogledate javne investicije, one na dugi rok rastu, ali iz godine u godinu imaju strašne fluktuacije, nema kontinuiteta. Jedne godine se značajno investira, druge ne, što znači da nema strateškog pristupa kojim javne investicije obezbeđuju poslovno okruženje koje je stimulativno za privatni sektor. Zato su neophodne brze reforme.

Prvo, treba nam povećanje efikasnosti javnog sektora. Očigledno nam treba nova reforma, na celom Balkanu, jer sada imamo situaciju kada treba popraviti i poreze, stižu nove karbon takse, možda bi trebalo razmisliti o porezu na luksuz, možda akcizama… Znači, treba naći neke izvore koji neće biti distorzivni, da obezbede više prihoda i da rade na rastu efikasnosti.”

Jedno vreme se pričalo o previše ljudi, previše zaposlenih u javnom sektoru. Ima li i dalje tih viškova?

“To je stvar o kojoj se diskutuje pred svake političke izbore, ali kod nas postoji jedna interesantna stvar koju smo analizirali – poređenje balkanskih zemalja. Kada uporedite Sloveniju sa Severnom Makedonijom, mi imamo manje administrativnog kadra po glavi stanovnika od Slovenije. Problem je koliko je plaćena ta administracija. I mi smo tu shvatili da u Makedoniji možda imamo – najjeftiniju i najneefikasniju administraciju. Znači – koliko para, toliko muzike! Kod nas je struktura administracije katastrofalna.

Sada imamo situaciju da ljudi iz javnog sektora prelaze u privatni sektor, gde su plate više, bolji su uslovi za rad, i sve to šteti kvalitetu usluga koje dobijamo.”

Koje javne investicije su trenutno aktuelne u Severnoj Makedoniji?

“Mi još uvek imamo novu vladu i tek pravimo planove, ali kontinuirano radimo projekte kao što su Koridor 10 i Koridor 8. Tu je i železnica za koju smo imali odobrene i evropske grantove, mada se situacija iskomplikovala. Priča se o investicijama u solarnu energiju, čistu energiju, obnovljive izvore.

Država je nedavno uzela povoljan kredit od jedne mađarske banke, oko milijardu evra ukupno, i ta sredstva su namenjena za biznis sektor. U prvoj polovini bi 250 miliona evra išlo za opštine, a 250 miliona za biznis sektor, sa povoljnim kamatama preko razvojne banke. Ovaj deo za opštine je posebno interesantan zato što smo i tu radili određena istraživanja i pokazalo se da su investicije koje idu preko lokalnog nivoa nekoliko puta efikasnije od onih preko centralne vlasti. I one povećavaju lokalne prihode.”

Koliko makedonsku privredu pogađa kriza u Nemačkoj? Kakve su veze sa kompanijama iz najjače EU ekonomije?

“Veoma nas pogađa. Skoro polovina makedonskog izvoza ide u Nemačku i tu smo zaista tesno povezani. Mi imamo posebno veliku automobilsku industriju, koja dosta zavisi od nemačkih auto giganata.

Možda je vreme da se razmisli, kada pričamo o biznis sektoru, da iskoristimo prednosti ‘nearshoringa’, odnosno približavanje kompanija Evropskoj uniji kroz dolazak u naš region. Jedan od glavnih načina na koji to možemo da ostvarimo je ako nastupimo kao region, zato što nijedna država pojedinačno ne može da obezbedi dovoljno dobavljača. Mogli bismo da formiramo neku zajedničku politiku za privlačenje stranih investicija.”

Može li da funkcioniše taj regionalni koncept u našim okvirima?

“Mislim da može! Treba se digitalizovati i mislim da bi to trebalo da bude neka zajednička digitalna platforma. Malo je kritično to što zemlje regiona imaju različite plate – tako bi Srbija sa visokim platama mogla da povuče više radne snage, ali verujem da bi mogao da se postigne dogovor. Za uspeh regionalnog koncepta treba uspostaviti koordinatorno regionalno telo (savetodavni odbor ili ekonomski savet) koje bi imalo i strateški pristup planiranju regionalnih prioriteta i kretanja, telo koje bi imalo uticaj na odstranjivanje barijera u saradnji između zemalja regiona, kao i presudan uticaj na privlačenje stranih investicija i predstavljanje regionalnih potencijala globalno širom sveta.”