Kako do veće bezbednosti hrane u Srbiji?

Srbija već godinama pokušava da uredi oblast bezbednosti hrane kako bi se uskladila sa evropskim standardima, ali mnogi izazovi i dalje ostaju nerešeni.

Zakon o bezbednosti hrane, usvojen 2009. i izmenjen 2019. godine, još uvek nije u potpunosti primenjen, dok ključni podzakonski akti i dalje čekaju na usvajanje. Ovo odlaganje komplikuje sprovođenje zakona i unosi pravnu nesigurnost u sektor prehrambene industrije, konstatuje se u Beloj knjizi Saveta stranih investitora (FIC).

Jedan od najproblematičnijih aspekata zakonske regulative odnosi se na bezbednost mleka. Radna grupa za mleko, formirana još 2015. godine, nije uspela da postigne trajno usaglašavanje propisa u ovoj oblasti.

Trenutno važeći standard, koji dozvoljava maksimalni sadržaj aflatoksina M1 u sirovom mleku od 0,25 mikrograma, daleko je iznad evropskog limita od 0,05 mikrograma. Iako je planirano da Srbija od decembra ove godine pređe na evropske standarde, limit će se produžiti za još godinu dana, kao što je bio slučaj ranije. Ova situacija izaziva zabrinutost, jer omogućava uvoz mleka iz zemalja koje ne ispunjavaju stroge evropske standarde.

Zbog toga stručnjaci apeluju na hitno preduzimanje mera za smanjenje prisustva aflatoksina u hrani za životinje, što bi dugoročno smanjilo nivoe ovog kontaminenta u mleku.

U septembru ove godine, na snagu je stupio novi pravilnik o maksimalnim koncentracijama kontaminenata u hrani, usklađen s evropskom regulativom (EU) 2023/915. Prvi put, pravilnik uključuje i kategorije hrane za koje je nadležno Ministarstvo zdravlja.

“Dok Srbija nastoji da uskladi svoje zakone o bezbednosti hrane sa evropskim regulativama, brojni problemi i dalje otežavaju ovaj proces, od neusklađenih pravilnika do sporog usvajanja novih standarda. Prepreke koje koče efikasnu primenu zakona imaju širok spektar posledica, kako za domaće proizvođače hrane, tako i za potrošače”, navodi se u izveštaju FIC-a.

Iako se mnogi pravilnici oslanjaju na evropske regulative, poput Uredbe (EU) 2023/915, Srbija i dalje ima posebne zahteve koji odstupaju od EU standarda. Na primer, hrana za odojčad i malu decu nije u potpunosti usklađena sa evropskim pravilima, zatim pravilnik o kvalitetu proizvoda od kafe i voćnih sokova postavlja dodatne zahteve koji se ne primenjuju u EU, čime domaći proizvođači dolaze u nepovoljan položaj.

Ovi neskladni propisi otežavaju poslovanje domaćih subjekata i usporavaju proces usaglašavanja sa standardima jedinstvenog evropskog tržišta.

Analiza rizika – propuštena prilika za efikasniji sistem

Stručni savet za procenu rizika osnovan je 2017. godine, ali ni nakon šest godina njegov rad nije transparentan. Nedostatak sveobuhvatnog sistema analize rizika ima brojne posledice.

“Od toga da inspekcijske službe nisu u mogućnosti da efikasno klasifikuju proizvode na niskorizične i visokorizične, što bi ubrzalo proces uvoza i smanjilo nepotrebne troškove za privredu. Resursi inspekcija su preopterećeni, jer se jednaka pažnja posvećuje svim proizvodima, umesto da se fokusira na one visokog rizika. Iako je Pravilnik o proceni rizika usvojen još 2018. godine, različite inspekcijske službe ga primenjuju nedosledno, što stvara pravnu nesigurnost”, ocenjuje se u Beloj knjizi.

Nova hrana – stari problemi

Procedura za stavljanje nove hrane na tržište predstavlja još jedan izazov. Iako Srbija koristi listu hrane odobrenu u EU, subjekti u poslovanju moraju da prolaze kroz dodatne procese koji nisu potrebni u Evropskoj uniji.

Još jedna kritika odnosi se na digitalizaciju jer se, prema navodima iz Bele knjige, u Srbiji i dalje koristi fizička razmena dokumentacije između nadležnih tela i kompanija.

Stručni savet za bezbednost hrane izneo je konkretne predloge za modernizaciju i harmonizaciju domaćeg sistema bezbednosti hrane sa evropskim standardima. Ove preporuke obuhvataju pravne, proceduralne i tehničke promene koje bi Srbiju približile standardima Evropske unije i olakšale poslovanje domaćih privrednika. Prvi korak ka modernizaciji jeste potpuna usklađenost Zakona o bezbednosti hrane i svih pratećih podzakonskih akata sa EU regulativom 178/2002/EC. Ovo će omogućiti jedinstvena pravila i smanjiti pravnu nesigurnost za sve učesnike u lancu proizvodnje i distribucije hrane.

Stručnjaci naglašavaju potrebu za transparentnim i sveobuhvatnim sistemom analize rizika. Digitalizacija nadzora i uvođenje funkcionalnog IT sistema omogućili bi efikasniju koordinaciju svih inspekcijskih službi. Time bi se ubrzali procesi i unapredila kontrola kvaliteta i bezbednosti hrane.

Kako bi se izbegle nesuglasice i različiti standardi, predlaže se i ujednačavanje procedura inspekcijskih službi – od troškova i rokova do broja uzoraka i tipova analiza. Takođe, laboratorije bi morale da koriste jedinstvene kriterijume za analize, uz jasno definisanu odgovornost za tumačenje propisa.

Jedan od ključnih predloga je osnivanje Nacionalne agencije za bezbednost hrane, po uzoru na zemlje članice EU i region. Ova agencija bi koordinisala rad svih službi i osigurala da Nacionalna referentna laboratorija preuzme sve zakonske obaveze, čime bi se značajno ojačali kapaciteti sistema.

Preporuka je i da se pojednostavi procedura za stavljanje na tržište nove hrane sa liste EU regulative, dok bi za proizvode koji nisu na toj listi ostao postupak odobravanja prema evropskom modelu. Ovo bi smanjilo administrativne prepreke i ubrzalo proces registracije.

“Ove preporuke nisu samo neophodne za usklađivanje sa EU standardima već su i ključ za stvaranje efikasnijeg, transparentnijeg i pouzdanijeg sistema bezbednosti hrane u Srbiji. Implementacija ovih mera doprinela bi zaštiti potrošača, smanjenju troškova za privredu i jačanju poverenja u kvalitet domaćih proizvoda”, zaključak je Saveta stranih investitora u Beloj knjizi.