Kako se u regionu reguliše bezbednost hrane: Sve oči uprte u Evropsku uniju

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede započelo je rad na izradi Nacrta zakona o bezbednosti hrane, čime se nastavlja proces sveobuhvatnog uređenja ove oblasti u Srbiji, u skladu sa pravnim tekovinama Evropske unije.

Istraživali smo kakva je situacija u ovom smislu u regionu, a krenuli smo od Bosne i Hercegovine, gde se takođe trenutno radi na izmenama Zakona o hrani i preuzimanju odredbi Uredbe 20171625 Evropskog parlamenta i Veća ministara BiH od 15. marta 2017. o službenim kontrolama i drugim službenim aktivnostima kojima se osigurava primena propisa o hrani i hrani za životinje, pravila o zdravlju i dobrobiti životinja, zdravlju bilja i sredstvima za zaštitu bilja.

“Propisi o hrani osnov su za rad subjekata u poslovanju sa hranom, kao i za postupanje nadležnih organa, inspekcija i rad laboratorija. Usklađivanje zakonodavstva o hrani s pravnom tekovinom Evropske unije (EU) obaveza je Bosne i Hercegovine, kao i ostalih država u procesu pristupanja EU, ali je povrh toga izuzetno značajno za zaštitu zdravlja potrošača i omogućavanje nesmetane trgovine hranom”, kažu za Biznis.rs u Agenciji za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine.

Na njihov predlog Veće ministara do sada je donelo oko 170 propisa o hrani.

“Međutim, propisi EU, u prvom redu maksimalno dozvoljene količine kontaminata i ostataka pesticida, podložni su veoma čestim izmenama, najpre zbog najnovijih naučnih saznanja o uticaju određenih aktivnih materija koje se koriste u sredstvima za zaštitu bilja ili kontaminata na zdravlje ljudi. Stoga je veoma važno da se izmene zakonodavstva EU kontinuirano prate, te preuzimaju u nacionalne propise”, smatraju u Agenciji.

Dodaju da je primena propisa o hrani u praksi od ključne važnosti za očuvanje zdravlja potrošača, osiguranje kvaliteta hrane koja se stavlja na tržište, kao i za konkurentnost prehrambene industrije. Stoga Agencija za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine sprovodi različite projekte i aktivnosti s ciljem jačanja kapaciteta nadležnih institucija, inspekcijskih organa, laboratorija i subjekata u poslovanju s hranom za primenu propisa.

“Upravo je u pripremi ciklus radionica o implementaciji Pravilnika o mikrobiološkim kriterijumima za hranu, a sa ciljem unapređenja nadzora nad proizvodnjorm, otkupom i službenim kontrolama sirovog mleka. U februaru je predstavljena aplikacija ‘FarmLab’, koja služi za informatizaciju nadzora nad stanjem u proizvodnji sirovog mleka, te državnim institucijama omogućava da u svakom trenutku imaju ažurirane podatke o stanju otkupa i kvaliteta sirovog mleka u Bosni i Hercegovini”, navode za naš portal.

Kada je reč o primeni propisa, smatraju da je potrebno da svi učesnici u lancu sigurnosti hrane, od subjekata u poslovanju sa hranom, koji su primarno odgovorni za zdravstvenu ispravnost i kvalitet proizvoda koje stavljaju na tržište, pa do nadležnih institucija, inspekcijskih tela i laboratorija, kontinuirano učestvuju u programima obuka, te unapređuju svoja znanja i veštine kako bi bili u stanju da odgovore na visoke zahteve koje pred njih postavlja zakonodavstvo o hrani.

“U tom kontekstu možemo iskazati zadovoljstvo interesom svih zainteresovanih u sistemu sigurnosti hrane za aktivnosti Agencije za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine koje se odnose na unapređenje primene propisa o hrane u našoj zemlji”, kažu za Biznis.rs.

Od polja do stola u Hrvatskoj

Kako bi se osigurala efikasna primena propisa u praksi u području bezbednosti hrane, u Hrvatskoj se, kao i na području cele Evropske unije, sprovodi preventivni pristup koji se zasniva na modelu analize rizika i konceptu „od polja do stola”. U navedenom konceptu važnu ulogu ima Centar za sigurnost hrane Hrvatske agencije za poljoprivredu i hranu.

U ovoj zemlji su za sprovođenje Zakona o hrani nadležni Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, Ministarstvo zdravstva i Državni inspektorat, ali su na naša pitanja odgovorili iz pomenute agencije:

“Hrvatska je deo jedinstvenog EU tržišta, pa je tako i sistem sigurnosti hrane integralni deo sistema sigurnosti hrane Evropske unije, koji se uopšteno smatra najsigurnijim i najrigoroznijim na svetu, jer da bi se osigurao maksimalni nivo zaštite potrošača kontrola sigurnosti se sprovodi u svakoj fazi, a kriterijumi sigurnosti hrane su postavljeni visoko iznad vrednosti koje bi mogle biti štetne za zdravlje potrošača”.

Pojačana aktivnost u turističkim centrima u Crnoj Gori

Kada je reč o Crnoj Gori, u toku je sistemska izmena šest ključnih zakona, koja bi trebalo da bude završena do kraja ove godine, što će dodatno poboljšati sistem kontrole i uskladiti ga sa evropskim standardima.
Kako je za RTV Budva rekao direktor Uprave za bezbednost hrane Vladimir Đaković, pojačana je aktivnost u turističkim centrima tokom letnje sezone, kako bi se osigurala sigurnost hrane za sve veći broj turista.

Crna Gora trenutno ima samo 14 inspektora za bezbednost hrane na nivou čitave države, što, kako priznaje Đaković, nije dovoljno. Zbog toga se inspekcijska kontrola usmerava na područja pod većim rizikom.

Kada je reč o uvoznoj hrani, Uprava posebnu pažnju posvećuje bezbednosti i kvalitetu. Svi proizvodi koji se uvoze moraju zadovoljiti minimum parametara, a redovno se sprovode analize na graničnim prelazima. Đaković ističe da se svaka hrana koja ne zadovolji standarde uništava ili vraća izvozniku.

“Nakon letnje sezone, planovi su usvajanje novih zakona i povećanje kapaciteta, kako kroz ljudstvo, tako i kroz opremu. Takođe, pojačaće se kontrole na severu Crne Gore, s obzirom na razvoj planinskog i seoskog turizma. Ipak, najzahtevniji zadatak je izgradnja graničnih prelaza po evropskim standardima, što je ključni uslov na putu ka EU”, rekao je Đaković.

Sistem bezbednosti hrane u EU

EU primenjuje integrisani pristup kako bi obezbedila visok nivo javnog zdravlja, zdravlja životinja, dobrobiti životinja i zdravlja bilja. Ovo se postiže primenom povezanih mera – od farme do trpeze, odnosno u celom lancu proizvodnje, prerade i distribucije hrane, sve do potrošača – kao i odgovarajućim nadzorom koji sprovode nadležni organi.

Kako se pojašnjava na sajtu Ministarstva za evropske integracije Srbije, sistem bezbednosti hrane u EU zasnovan je na nekoliko načela: odgovornosti proizvođača (hrane, ali i hrane za životinje); sledljivosti hrane (sposobnost da se hrana, hrana za životinje, komponente hrane i životinje prate kroz sve faze u lancu); primeni sistema analize rizika (kako bi mere koje se primenjuju radi zaštite zdravlja bile efikasne, proporcionalne i jasno usmerene), kao i primeni načela predostrožnosti kada je to neophodno (kako bi se u slučaju postojanja rizika, koji još uvek nije naučno razjašnjen, obezbedio visok nivo zaštite potrošača u EU).

Usvajanjem izmena zakona Srbija će uskladiti svoje propise sa relevantnim aktima EU, što je od posebnog značaja za otvaranje Poglavlja 12 – Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika.

Propisi Poglavlja 12 su izuzetno brojni i obuhvataju: bezbednost hrane; veterinarsku politiku (kao što su zdravlje i dobrobit životinja, identifikacija i registracija životinja, kontrola ostataka veterinarskih lekova, nekomercijalno kretanje kućnih ljubimaca); stavljanje na tržište hrane, hrane za životinje i sporednih proizvoda životinjskog porekla (u koje spadaju i obavezne kontrole); bezbednost hrane za životinje (zasnovana na potpuno istim principima kao bezbednost hrane); fitosanitarnu politiku (kao što su kvalitet semena, sredstva za zaštitu bilja, štetni organizmi) i genetički modifikovane organizme.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Šta donosi novi Zakon o bezbednosti hrane?