Koje kompanije su zaslužne za rast hrvatske industrijske proizvodnje?

Industrijska proizvodnja u Hrvatskoj je porasla u julu 2025. godine na mesečnom nivou za 2,6 odsto, dok je na godišnjom nivou pala za 0,9 odsto, objavio je Državni zavod za statistiku (DZS).

Prema agregatima glavne industrijske grupacije (GIG) 2009, u julu u odnosu na jun ove godine, proizvodnja intermedijarnih proizvoda porasla je za 5,1 odsto, kapitalnih proizvoda za 5,1 odsto, energije za 4,4 odsto i netrajnih proizvoda za široku potrošnju za 1,3 odsto. S druge strane, proizvodnja trajnih proizvoda za široku potrošnju pala je za 12,7 odsto.

Proizvodnja trajnih proizvoda za široku potrošnju pala je i na godišnjem nivou za 11,8 odsto, a pad je zabeležen i kod energije za 10,2 odsto te netrajnih proizvoda za široku potrošnju, za 1,3 odsto, piše poslovni portal Financije.hr.

Istovremeno, proizvodnja intermedijarnih proizvoda porasla je za 5,4 odsto i kapitalnih za tri odsto.

Prema područjima nacionalne klasifikacije delatnosti (NKD) 2007, sezonski i kalendarski prilagođena industrijska proizvodnja u julu 2025. u poređenju sa junom 2025. porasla je u snabdevanju električnom energijom, gasom, parom i klimatizaciji za 9,8 odsto te u prerađivačkoj industriji za 3,1 odsto, naveli su iz DZS-a i dodali da je u rudarstvu i vađenju pala za 0,9 odsto.

Na godišnjem nivou je kalendarski prilagođena industrijska proizvodnja pala u snabdevanju električnom energijom, gasom, parom i klimatizaciji za 11,1 odsto, u prerađivačkoj industriji porasla je za jedan odsto, a u rudarstvu i vađenju za 0,2 odsto.

Ukupne zalihe gotovih industrijskih proizvoda u Republici Hrvatskoj na kraju jula bile su veće za 1,7 odsto na mesečnom nivou, dok su u poređenju sa zalihama na kraju jula 2024. bile veće za 5,2 odsto.

Statističari navode da je ukupan broj zaposlenih osoba u industriji bio manji na mesečnom nivou za 0,4 odsto, a na godišnjem nivou za 2,8 odsto. Dodali su i da je ukupna proizvodnost rada u industriji od januara do jula ove godine bila veća za 5,1 odsto u poređenju sa istim razdobljem prošle godine.

Uz podatke DZS-a, i Eurostat je objavio podatke o cenama industrijskih proizvođača koje su u julu porasle na mesečnom nivou za 0,4 odsto u evrozoni i za 0,6 odsto u Evropskoj uniji. Na godišnjem nivou su porasle za 0,2 odsto u evrozoni i za 0,4 odsto u EU.

Na mesečnom nivou je u evrozoni zabeležen pad cena samo kod intermedijarnih proizvoda, za 0,2 odsto, dok je kod ostalih beležen rast. Najveći rast bio je kod energije, za 1,5 odsto, zatim su trajna potrošna dobra s rastom od 0,2 odsto i kapitalna dobra s rastom od 0,1 odsto, dok je cena ostala stabilna za netrajna potrošna dobra. Stabilne su bile i cene u ukupnoj industriji, isključujući energiju.

Statistika u Evropskoj uniji

I u EU su cene intermedijarnih proizvoda pale na mesečnom nivou za 0,2 odsto te su ostale stabilne kod netrajnih potrošnih dobara. Rast je zabeležen kod energije, za 2,3 odsto, trajnih potrošnih dobara, za 0,2 odsto, i kapitalnih dobara za 0,1 odsto. Cene u ukupnoj industriji, isključujući energiju, ostale su stabilne.

Među državama članicama je najveći mesečni porasti cena industrijskih proizvođača zabeležen u Rumuniji, 6,7 odsto. Na drugom mestu je Bugarska s rastom od 5,7 odsto, a na trećem Slovačka s 2,8 odsto. Najveći padovi zabeleženi su u Estoniji, za jedan odsto, Letoniji, za 0,7 odsto, i Luksemburgu, za 0,4 odsto. U Hrvatskoj je zabeležen rast od 0,6 odsto.

Na godišnjem nivou su u evrozoni cene industrijskih proizvođača u julu 2025. pale kod energije i intermedijarnih proizvoda za 1,2 odsto odnosno 0,3 odsto. Najveći rast je zabeležen kod netrajnih potrošnih dobara i to za 1,9 odsto, a slede kapitalna dobra s rastom od 1,8 odsto i trajna potrošna dobra sa 1,7 odsto. U EU su cene takođe pale kod intermedijarnih proizvoda i energije, za 0,1 odnosno 1,1 odsto. S druge strane, porasle su kod netrajnih potrošnih dobara i to za 2,2 odsto, kapitalnih dobara za 1,7 odsto i trajnih potrošnih dobara za 1,6 odsto.

Cene u ukupnoj industriji bez energije porasle su za jedan odsto na godišnjem nivou i u EU i u evrozoni.

Najveći godišnji porast cena industrijskih proizvođača zabeležen je u Bugarskoj, 10,7 odsto. Slede Danska sa 4,5 odsto i Rumunija 2,5 odsto. Najveći padovi među članicama zabeleženi su u Estoniji, 6,1 odsto, Luksemburgu, 4,5 odsto, i Portugalu, 3,6 odsto. U Hrvatskoj je zabeležen rast od 1,3 odsto.

Kako posluju neki od najvećih hrvatskih industrijskih proizvođača?

S obzirom na mesečni rast industrijske proizvodnje u Hrvatskoj u julu i na rast cena u industriji, zanimljivo je videti kako posluju neki od najvećih domaćih industrijski proizvođača.

Končar već dugo beleži najveći promet na Zagrebačkoj berzi. Ova poznata kompaija prošle godine je imala prihode u iznosu od 137,53 miliona evra i dobit od 31,45 miliona evra. U odnosu na 2023. godinu prihodi su bili veći za više od 105,30 miliona evra, a dobit za 17,74 miliona evra, prema podacima kompanije CompanyWall.

Firma posluje već više od 100 godina, a njena primarna područja delovanja podrazumevaju rešenja, proizvode i usluge iz segmenta proizvodnje, prenosa i distribucije električne energije, urbane mobilnosti i infrastrukture, kao i digitalnih rešenja i platformi, kako su naveli na svom sajtu.

Još jedan od džinova hrvatske industrije je svakako Đuro Đaković. Unutar grupacije posluju četiri kompanije, a to su Đuro Đaković Grupa d.d. kao upravljačka kompanija, Đuro Đaković Specijalna vozila d.d, Đuro Đaković Strojna obrada d.o.o. i Đuro Đaković Energetika i infrastruktura d.o.o.

“Već više od jednog veka, kompanija Đuro Đaković predvodnik je inženjerske inovacije. Od skromnih početaka 1921. godine pa sve do danas, uz stogodišnje iskustvo, izgradili smo nasleđe izvrsnosti koje se proteže generacijama. Danas grupacija Đuro Đaković pronalazi odgovore i rešenja za moderne izazove kroz poslovna područja – odbrana, transport, mašinska obrada i energetika”, piše na njihovoj stranici.

Naravno, bitno je spomenuti i Vetropack Stražu koja je u prošloj godini beležila 213,59 miliona evra prihoda te 37,08 miliona evra dobiti. U 2023. godini prihodi su joj iznosili 211,76 miliona evra, a dobit 33,36 miliona evra, podaci su kompanije CompanyWall.

“U firmi Vetropack ne spajamo samo kvarcni pesak, kalciniranu sodu, kalcit, dolomit i feldšpat u zaista održiv ambalažni materijal. Kao jedan od vodećih evropskih proizvođača staklene ambalaže, povezujemo međunarodnu kompetentnost, inovativnost i porodično zajedništvo”, tvrde iz ove kompanije.