Mađarska se može potpuno osloniti na Janaf, ali i dalje preferira rusku naftu

Hrvatska i Mađarska već imaju dugu istoriju „natezanja” oko energetskih tema i neke dugoročnije mirnije vode još se ne naziru.

Sve je počelo pre više od 15 godina oko uticaja u upravljanju u kompaniji INA, a poslednjih godina se s vremena na vreme javlja mađarski ministar spoljnih poslova i trgovine Peter Sijatro (Szijjarto) koji zna da kritikuje navodnu nekorektnost Hrvatske u omogućavanju dobavljanja energenata za Mađarsku, odnosno cene koju za to traži. Naročito se to zna odnositi na transport nafte Janafom.

Nedavni napadi Ukrajinaca na rusku energetsku infrastrukturu doveli su do problema u snabdevanju ruskom naftom Slovačke i Mađarske. Te dve zemlje još uvek mogu da uvoze naftu iz Rusije uprkos sankcijama Evropske unije (EU) zato što nemaju sigurne alternativne pravce.

Stoga ne čudi da se protekle nedelje ponovno javio Sijarto koji je rekao da Mađarska potencijalno upada u ozbiljne probleme sa snabdevanjem naftom zbog nesigurnosti oko dotoka iz Rusije i nedovoljnog kapaciteta da bi se snabdevanje Slovačke i Mađarske moglo zameniti transportom Janafovim sistemom sa terminala u Omišlju, pišu Financije.hr.

Ovoga puta nije spominjana cena kao pre otprilike godinu dana kada se Sijarto žalio da MOL ne može sa Janafom da sklopi višegodišnji ugovor te da su naknade za transport poslednjih godina podignute. Janaf je tom prilikom odbacio obe tvrdnje.

Tada je Janaf tvrdio i da se transportom kroz njegov naftovod mogu u potpunosti zadovoljiti potrebe MOL grupe za naftom za rafinerije u Mađarskoj i Slovačkoj, odnosno da se mesečno može prema Mađarskoj transportovati 1,2 miliona tona sirove nafte.

Janaf navodi da je godišnji instalirani kapacitet 24 miliona tona nafte godišnje.

Iz tvrdnji Janafa jednostavno se može zaključiti da mađarski ministar ne govori istinu kada kaže da je pravac snabdevanja iz Hrvatske količinski nedovoljan, dodaje portal.

Hrvatski ministar privrede Ante Šušnjar proteklog vikenda je poručio da Hrvatska želi da bude solidarna prema komšijama i širem okruženju u kontekstu snabdevanja energentima. Po njegovim rečima, Hrvatska je stavila na raspolaganje Mađarskoj sve raspoložive kapacitete, i to ne samo za transport nafte, već i za transport tečnog prirodnog gasa (LNG).

I on je napomenuo da dve MOL-ove rafinerije imaju ukupni kapacitet prerade oko 13 miliona tona sirove nafte godišnje te da Janaf može da snabdeva obe u punom kapacitetu. Štaviše, tvrdi da će cene transporta padati što se naftovod više stavlja u pogon.

Inače, projektovani kapacitet Janafa je 34 miliona tona nafte godišnje.

Očito je da u izjavama oko brojki politika takođe igra ulogu uprkos tome što je Sijarto rekao da je reč o čistoj fizici. Sasvim je verovatno da je zapravo mađarska želja, zbog finansijskih razloga, da im ruski dotok nafte ostane što duže moguć.

Kako pišu Financije.hr, ostrvo Krk je važan pravac za Mađarsku i kad je o gasu reč iako se i u tom energentu uveliko oslanjaju na Rusiju.

EU želi da do kraja 2027. godine potpuno obustavi kupovinu ruskog gasa, a Slovačka i Mađarska su dobile najduže vreme tranzicije.

Trenutno je LNG terminal na Krku u fazi proširenja sa 2,9 na 6,1 milijardi kubnih metara gasa godišnje što otvara dodatne mogućnosti za kupce u srednjoj Evropi.

Upravo je sada takozvani FSRU brod ili plutajući terminal LNG Croatia u Turskoj gde mu se ugrađuje dodatni modul za uplinjavanje. Brod bi trebalo da se vrati u Hrvatsku u oktobru za kada je i najavljen početak rada proširenog LNG terminala.