Mohamed Alabar širi investicije od Ulcinja do severa Crne Gore

U okviru novog strateškog sporazuma između Crne Gore i Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), jedan od najpoznatijih investitora iz Dubaija – Mohamed Alabar najavljuje snažan ulazak u razvojne projekte na severu Crne Gore – uz već postojeće angažmane u Ulcinju i na obali. I dok jedni egzaltirano pozdravljaju ovaj sporazum, predviđajući Crnoj Gori sudbinu Monaka (po ko zna koji put), drugi su užasnuti, a treći objektivno upozoravaju na benefite, ali i negativne posledice po državu i prirodu.

Naime, Crna Gora i UAE potpisali su u aprilu 2025. godine sveobuhvatan sporazum o ekonomskoj i investicionoj saradnji, kojim se najavljuje novi talas ulaganja iz Zaliva u različite sektore crnogorske ekonomije. U fokusu sporazuma su održivi razvoj, turizam, energetika i infrastruktura, a ključnu ulogu u implementaciji ima Alabar – osnivač globalnog investicionog konglomerata „Emaar Properties“.

Njegovo ime nije nepoznato u Crnoj Gori. Alabarova kompanija već godinama razvija luksuzne projekte na crnogorskoj obali, uključujući i prestižni kompleks „Royal Blue Montenegro“ u Ulcinju, čija vrednost prelazi 350 miliona evra.

Projekat uključuje hotelski rizort, rezidencijalne vile, privatnu marinu i sportske sadržaje, a proglašen je jednim od najambicioznijih investicionih poduhvata u južnom delu zemlje.

„Crna Gora ima ogroman potencijal koji tek treba da se oslobodi. Ulcinj poseduje sve preduslove da postane novo luksuzno odredište na Jadranu, ali jednako važna je i ravnoteža u razvoju čitave zemlje – od mora do planinskih oblasti“, izjavio je Mohamed Alabar prilikom potpisivanja memoranduma o razumevanju sa crnogorskom vladom.

Fokus na sever: turizam, energija, infrastruktura

Već smo pisali o tome da je Alabar naumio da od Ulcinja napravi novi Dubai. Ako ne Dubai, onda makar novi Drač, jer mu je u Albaniji, takođe na peščanoj jadranskoj rivijeri, dobro krenulo. No, u Ulcinju su procurili u javnost planovi i renderi Velike plaže koja je bila dovedena do neprepoznatljivosti, sa sve prokopanim kanalima i soliterima, ali i ograničenom dostupnošću običnim građanima. To je izazvalo velike proteste, te je Alabar bio prinuđen da malo smanji planove i prilagodi ih okruženju, iako su otpori ostali.

Najnoviji sporazum između UAE i Crne Gore predviđa usmeravanje značajnog dela investicija na sever zemlje, koji je decenijama zanemarivan u razvojnim politikama. Prema zvaničnim najavama, u prvoj fazi biće investirano oko 270 miliona evra u modernizaciju saobraćajne infrastrukture (putevi, žičare i pristupni pravci do planinskih centara), kao i u izgradnju „zelenih“ turističkih kompleksa u regionima Bjelasice, Komova i Durmitora.

„Sever Crne Gore predstavlja ogroman neiskorišćen potencijal. Investicije iz UAE biće usmerene ne samo na razvoj zimskog turizma, već i na ekološke projekte i lokalnu energetsku stabilnost“, izjavio je Goran Đurović, ministar ekonomskog razvoja Crne Gore.

Poseban akcenat stavljen je na energetske projekte – u pripremi su investicije u vetroparkove i solarne elektrane, uz partnerstvo sa crnogorskom Elektroprivredom.

Predviđa se da bi do kraja 2026. godine Emirati mogli uložiti dodatnih 150 miliona evra u obnovljive izvore, što bi značajno smanjilo zavisnost Crne Gore od uvoza električne energije.

Zvuči prilično obećavajuće, zar ne? Sporazum dolazi u trenutku kada Crna Gora traži nove strateške partnere i balansira između tradicionalnih veza sa EU i novih investicionih tokova iz Azije i Bliskog Istoka.

UAE su već nekoliko godina jedan od najvećih investitora na Zapadnom Balkanu, a ova inicijativa Crnu Goru dodatno pozicionira kao važnog partnera u regionu.

„UAE posmatraju Crnu Goru kao zemlju sa stabilnim političkim kursom, otvorenom ekonomijom i jasnom vizijom održivog razvoja. Naš cilj nije samo ulaganje u projekte, već i u ljude i lokalne zajednice“, rekao je dr Sultan Al Džaber, ministar industrije i napredne tehnologije UAE, koji je predvodio delegaciju iz Emirata u Podgorici.

Investicije koje transformišu geografiju razvoja

Predrag Zečević, ekonomski analitičar iz Crne Gore, kaže u razgovoru za Biznis.rs da zainteresovanost UAE i Mohameda Alabara za projekte na Velikoj plaži i severu Crne Gore predstavlja verovatno najznačajniju ekonomsku priliku za crnogorsku državu od sticanja nezavisnosti.

„Reč je o investitoru globalne reputacije, čoveku koji je zaslužan za razvoj ključnih simbola savremenog Dubaija – Burdž Kalife, Dubai Malla i drugih infrastrukturnih i turističkih čuda koja su transformisala UAE u centar svetske pažnje. Ako neko sa takvim iskustvom i kapitalom odluči da uloži milijarde evra na prostor Velike plaže i na severu, to nije samo obična investicija – to je signal da Crna Gora može igrati ozbiljnu ulogu u svetskoj turističkoj i investicionoj areni“, smatra Zečević.

On ocenjuje da je Ulcinj, kao verovatni domaćin tog projekta, danas nažalost najnerazvijenija opština na celom Jadranskom primorju.

„Tu nema ozbiljne infrastrukture, nezaposlenost je visoka, egzistencijalna nesigurnost ogromna, a migracije mladih stalne. To je teritorija sa ogromnim potencijalom, ali bez kapitala. Pored toga napadnut je divljom gradnjom i sivom ekonomijom, pa je nama ekonomistima neshvatljivo protivljenje lokalne samouprave ovom projektu. Investicija ove veličine mogla bi potpuno preokrenuti posrnulu ulcinjsku ekonomiju, otvoriti hiljade radnih mesta, modernizovati usluge, i – što je ključno – dovesti i druge investitore, jer kapital prati kapital. Samo izgradnja autoputa do Ulcinja, bolnice, aerodroma, vodovoda, kanalizacije i nove turističke infrastrukture znači višegodišnju dinamiku rasta za lokalnu i nacionalnu ekonomiju“, ističe naš sagovornik.

Nova etapa saradnje između Crne Gore i UAE pokazuje jasan zaokret u politici regionalnog razvoja. Iako su luksuzni projekti u Ulcinju i Budvi i dalje atraktivni za investitore iz Emirata, pažnja se sada usmerava i ka severu, gde se očekuju infrastrukturne i turističke investicije koje bi mogle transformisati lice planinskih regiona. U tom smislu Zečević naglašava političke zapreke sa kojima se projekt suočava.

„Kao i često u crnogorskom društvu, razvojna tema je odmah politizovana. Opozicija koja je inače za tržišnu ekonomiju i strana ulaganja ovde se protivi projektu ne zato što ima argumente protiv njega, već zato što ne želi da sadašnja Vlada kapitalizuje uspeh na ovom planu. To nije politički racionalno, a još manje je odgovorno prema građanima Ulcinja i severa. S druge strane, imamo i delove NVO sektora koji izražavaju velike rezerve prema dolasku arapskog kapitala, i to često iz ideoloških ili geopolitičkih razloga. Zabrinutost postoji jer se menja struktura međunarodnog prisustva. Neki to doživljavaju kao gubitak političkog uticaja. Ali ekonomski razvoj ne može da čeka idealne okolnosti niti ‘savršene’ investitore – kapital koji dolazi mora biti dočekan institucionalno pripremljen, a ne medijski satanizovan„, ističe Predrag Zečević.

Naravno, nije u pitanju bezuslovna podrška arapskim investitorima. Potrebno je jasno postaviti pravila igre: projekat mora biti transparentan, javni resursi i obala moraju ostati u funkciji građana, zaštita prirode mora biti prioritet, a lokalna zajednica uključena od početka.

„Ali to se ne ostvaruje odbacivanjem investitora, već pametnim upravljanjem razvojem. Crna Gora ne sme sebi dopustiti luksuz da odbija investitore globalnog kalibra, jer dok se mi kolebamo drugi regioni – uključujući i naše konkurente u turizmu kao što su Srbija, Albanija, Hrvatska, pa i Egipat i Grčka – takve investitore dočekuju raširenih ruku. Velika plaža može postati ponos Crne Gore, pod uslovom da ne dozvolimo da je uguše dnevna politika i neproduktivni populizam. Ukoliko Ulcinj ne želi investiciju neće je ni biti, a sever će ih dočekati raširenih ruku: hoteli, ski centri, etno sela“, zaključuje Zečević.

Prepreke dolaze i od strane onih koji se boje narušavanja prirodnih odlika Crne Gore, ali i onih koji se boje okretanja arapskom kapitalu. U tom smislu je znakovito to što je, prema pisanju Anadolu Ajansi, došlo do novih vesti iz Brisela. Naime, po mišljenju Evropske komisije, koje je predsednik Crne Gore Milatović ranije u pismu zatražio, konstatuje se da sporazum ne sadrži dovoljno detaljne odredbe koje bi bile direktno u suprotnosti sa pravom EU.

Međutim, „Evropska komisija izričito naglašava da bi sprovođenje pojedinih odredbi sporazuma, naročito onih koje su predmet najveće pažnje javnosti, a tiču se izuzeća od javnih nabavki, bilo u suprotnosti sa pravom EU. Takođe, što se tiče usklađenosti sporazuma sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, EK ističe da će to zavisiti od tumačenja i sprovođenja projekata“, kaže se u izveštaju turske informativne agencije.