Na kraju marta javni dug Crne Gore iznosio 56,93 odsto BDP-a

Ukupan javni dug Crne Gore na kraju marta iznosio je 4,5 milijardi evra, odnosno 56,93 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), navodi se u kvartalnom izveštaju Ministarstva finansija o državnom i javnom dugu.

„Uzimajući u obzir depozite Ministarstva finansija, uključujući i 38.480 unci zlata, neto javni dug Crne Gore, na kraju marta, iznosio je 4,2 milijarde evra, odnosno 53,15 odsto BDP-a“, navodi se u izveštaju, a prenosi Mina.

Ukupan državni dug na kraju marta iznosio je 4,45 milijardi evra ili 56,21 odsto BDP-a, prenosi Pobjeda.

„Uzimajući u obzir depozite, ukupan neto državni dug na kraju marta iznosio je 4,15 milijardi evra ili 52,42 odsto BDP-a“, saopšteno je iz Ministarstva.

U ovaj dug nije uračunato najnovije ovogodišnje zaduženje države u iznosu od 850 miliona evra, realizacijom emisije državnih obveznica s rokom dospeća od sedam godina, po kamatnoj stopi od 4,875 odsto.

Depoziti na kraju trećeg meseca iznosili su 300,06 miliona evra, uključujući 38.450 unci zlata, čija je vrednost na kraju marta 111,01 milion evra ili 3,79 odsto BDP-a.

Ukupan spoljni dug Crne Gore na kraju marta iznosio je 4,12 milijardi evra, odnosno 52,15 odsto BDP-a, što je 53,73 miliona evra manje u odnosu na kraj prošle godine.

„Do smanjenja spoljnjeg duga, tokom prvog kvartala, došlo je usled redovne otplate istog. U strukturi spoljnjeg duga najveće učešće imaju obveznice emitovane na inostranom tržištu u prethodnom periodu“, kaže se u izveštaju.

Ukupan unutrašnji dug Crne Gore na kraju marta iznosio je 321,06 miliona evra, odnosno 4,05 odsto BDP-a, što je za 10,24 miliona evra manje u odnosu na kraj prošle godine.

„Do smanjenja unutrašnjeg duga, tokom prvog kvartala, došlo je usled redovne otplate istog. U strukturi unutrašnjeg duga najveće učešće imaju krediti kod poslovnih banaka“, rekli su iz Ministarstva finansija.

Prema podacima dostavljenim od jedinica lokalne samouprave, dug lokalne samouprave na kraju trećeg meseca iznosio je 57,55 miliona evra ili 0,73 odsto BDP-a.

Ako se posmatra struktura državnog duga u pogledu učešća spoljnjeg i unutrašnjeg duga, spoljnji dug na kraju marta dominira sa učešćem od 92,8 odsto, dok se 7,2 odsto državnog duga odnosi na domaći dug.

„U odnosu na kraj prošle godine ovaj parametar je na približno istom nivou, što je dominantno rezultat činjenice da u toku prvog kvartala nije bilo zaključivanja novih kreditnih aranžmana i da je dug iz oba izvora manji usled redovne otplate“, objasnili su iz Ministarstva finansija.

U izveštaju se navodi da je zahvaljujući aranžmanu unakrsnog valutnog svopa u vezi sa kreditom sa kineskom Exim bankom za izgradnju deonice auto-puta Bar–Boljare, kao i aranžmanu unakrsnog valutnog svopa kojim je izvršena konverzija ukupnog dolarskog iznosa emisije obveznica emitovanih u prvom kvartalu prošle godine, Crna Gora značajno unapredila valutnu strukturu državnog duga.

„S tim u vezi, na kraju marta, svega 0,6 odsto postojećeg duga je izraženo u valuti koja nije evro, od čega 0,3 odsto u dolarima i 0,3 odsto u SDR-u (specijalna prava vučenja), dok je 99,4 odsto duga u evrima, što je približno podacima iz prethodnog kvartala“, piše u izveštaju.

Kada se govori o kamatnoj strukturi državnog duga, u ukupnom državnom dugu preovladava zaduženje sa fiksnom kamatnom stopom (83,5 odsto) i sa toga aspekta portfolio duga je stabilan.

„Zaduženja sa varijabilnom kamatnom stopom uglavnom su vezana za Euribor i čine 16,5 odsto državnog duga“, navodi se u izveštaju.