Nije usvojen plan restrukturiranja Instituta Igalo

Akcionari Instituta Simo Milošević nisu na vanrednoj sednici usvojili Plan restrukturiranja, a nastavak je zakazan za 21. januar.

Na sednici se čulo da su predstavnici većinskog kapitala i najveći manjinski akcionar usaglasili pojedine stavove koji su bili sporni za vlasnika kompanije Vile Oliva, Žarka Rakčevića, koja ima 27,43 odsto akcija u Institutu Igalo.

Prema rečima predsedavajućeg skupštinom, izvršnog direktora Instituta Igalo, Zorana Kovačevića sednici su prisustvovali akcionari koji imaju 87,3 odsto vlasništva kapitala u preduzeću, prenosi RTHN.

Da bi plan prošao potrebne su dve trećine, odnosno pored državnih još i glasovi najmanje deset odsto manjinskih akcionara. Oni imaju ukupno 16 odsto akcija, a najveći manjinski akcionar sa 27,43 odsto je kompanija Vile Oliva. Država poseduje najveći udeo u kapitalu Instituta 56,47 odsto.

Državna sekretarka u Ministarstvu prostornog planiranja, urbanizma i državne imovine, Majda Adžović, istakla je da su Vlada i Rakčević približili stavove kada je reč o realizaciji Plana restrukturiranja, koji njegovu kompaniju Vila Olive ne prepoznaje kao aktera u realizaciji.

“Ukoliko postignemo dogovor i manjinski akcionar bude učestvovao u planu restrukturiranja, moramo izvršiti intervenciju na samom planu saglasnom sa poslovnikom i udelom i na način, kako ćemo to učinti, ćemo postići dogovor ili nećemo. Sa druge strane, s obzirom da će se nastaviti komunikacija između većinskog i manjinskog akcionara, u tom međuperiodu, koji će biti prilično kratak, jer 21. januara počinje sednica Skupštine, na kojoj će se raspravljati o budžetu za ovu godinu, tako da u redosledu koraka koji su pred nama odluku moramo imati pre tog ili na taj datum”, kazala je Adžović.

Vlada, kako je istakla, spremna je i na otkup akcija, kao i na korekcije u planu, a sve i cilju očuvanja Instituta.

Rakčević je rekao da je situacija u kojoj se nalazi Institut produkt odluka većinskog vlasnika. Istakao je da se najvećem manjinskom akcionaru ne dopada priča da ako se ne podrži plan restrukturiranja Institut ide u stečaj.

“To nije tačno. pokriće od 23 miliona evra može po zakonu obezbediti Vile Oliva tako da se državna pomoć smanji na minimum. To je dug i to su gubici koje mi nismo napravili. Isključivu odgovornost za to snosi menadžment koji je bio na čelu Instituta u poslednjih šest godina”, kazao je Rakčević.

On je rekao da su se sa većinskim vlasnikom složili o pitanjima koja nisu beznačajna.

“Postoji saglasnost i vlada je prihvatila da prva faza ne ide na doboš jer nam je to rezervni plan da kada bude rekonstruisana druga faza pacijenti budu u starom zdanju. I nema potrebe da se takav dragulj na samoj peni od mora prodaje”, rekao je Rakčević.

On je naveo da su insistirali i da se zemljište uknjiži na Institut.

“I mnogo bi manje problema bilo da je zemljište Institutovo. Ja imam dokaze da je 1996. godine zemljište tada bilo sastavni deo vrednosti akcija. Problemi bi bili manji jer ne bi morali da idemo na prodaju objekata već smo mogli da uzimamo kredite. zemljište je jedna od stvari na kojima insistiramo”, kazao je Rakčević.

Treća stvar, kako je dodao, oko kojih su se složili, je Dečije odeljenje.

“Dečije odeljenje je jedini objekat za koji smatramo da može da se otuđi ali jedino za potrebe škole u Igalu. To je jedina stvar gde se mi slažemo kada je reč o otuđenju imovine”, rekao je Rakčević i istakao da se na osnovu zemljišta treba ići na transformaciju Instituta, dovođenje na četiri zvezdice i trajno održivi sistem.

Iz Vile Oliva su insistirali da Institut ostane u funkciji zdravstvenog turizma.

“Vlada je posle razgovora odustala od namene da na kompleksu na kome se nalazi Institut se grade stanovi i poslovni prostori”, rekao je Rakčević.

On je ponovio da su predimenzionirani troškovi za rekonstrukciju druge faze.

Adžović je rekla da je saglasna sa Rakčevićem da odnos prethodnih vlada prema Institutu, ali i manjinskom akcionaru nije bio dobar i da su donošene loše odluke ali je ukazala i da prvi put Rakčević ima nekoga preko puta sebe ko zaista čuje.

Kako je rekla, država je spremna da svih 106 miliona evra uloži u Institut ali to Zakon o kontroli državne pomoći ne dozvoljava. Spremnost Vlade da podrži Institut u njegovom oporavku je obrazložila i činjenicom da su u budžetu za ovu godinu o kojem će skupština raspravljati 21. januara, ostavljena sredstva koja predviđa Plan restrukturiranja.